Festival “Na sopstveni pogon” postoji već devet godina sa ciljem da stvori mogućnost međusobnog povezivanja i osnaživanja za organizacije sa nezavisne kulturne scene. Ideja festivala je da se široj javnosti približi koliko je važan civilni sektor u kulturi, na koji način ima uticaja i koja je važnost tog uticaja na lokalne zajednice, te da se u zajedničkoj borbi za bolje uslove rada oni i stvore. Već dugi niz godina “Na soptveni pogon” se odupire festivalizaciji kulture kroz široku geografsku/prostornu, vremenski i programsku raznovrsnost. Ove godine festival će se odvijati u 10 mesta u Srbiji toko cele 2023. godine među kojima su Smederevo, Kruševac, Zrenjanin, Beograd, Pančevo, Subotica, Dolovo, Novi Kneževac, Aradac i Rušanj.
Koncept festivala svake godine se menja u odnosu na potrebe aktere sa scene, gde se o konceptu, načinu odabira i sprovođenju programa upravo pitaju akteri sa scene kroz rad u radnoj grupi Asocijacije NKSS. Kako kroz rad na festivalu, tako i krzo samo festival, akcenat se stavlja na umrežavanje aktera i i decentralizaciju kulturnih programa doprinoseći tako bogaćenju lokalnih sredina.
Program festivala nastao je procesom participativnog žiriranja koji je podrazumevao da svi učesnici na konkursu ocenjuju sve pristigle prijave prema ranije utvrdjenim kriterijumima. Ukupno je podržano 13 projekata od kojih je 7 novih saradničkih produkcija i 6 gostovanja već postojećih programa. Tih 13 projekata nam donosi 16 glavnih javnih događaja kao što su: mjuzikl sa mladima, izvođenje senzorne predsave, pozorište senki, cirkuske radionice za decu sa javnom prezentacijom, radionice izrade kratkih videa za mlade sa javnom prezentacijom, interaktivne izložbe, strit art radionice za nezbrinutu decu, otvorene razgovore, društvenu igru, i još mnogo toga.
Festival je 9. aprila otvoren u Kulturnom centru Smederevo mjuziklom “Priče iz sajber dvorišta” , a trajaće tokom cele godine. Bogat festivalski program okuplja 16 organizacija sa nezavisne scene: CEKOM, Hleb Teatar, Fakiri sa juga, Omladinsko pozorište PATOS, Jednostavno rečeno, Photoexpo, Kreativni pogon, Kulturna Zona k3, Orkestar svetlosti, Satibara, Le Studio, Kiosk, Zrenjaninski socijalni forum, ArtEQ, Velikogradištanska gitarijada i Elektrika. Među partnerima festivalskog programa se nalazi nekoliko institucija među kojima su: Dom Kulture “25 maj” i Osnovna škola „Aksentije Maksimović“ iz Dolova, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“iz Zrenjanina i Dom za nezbrinutu decu “Spomenak” iz Pančeva.
Program
9.4. 2023. u 20h
“Priča iz sajber dvorišta“
Kulturni centar Smederevo
Organizacija: Orkestar svetlost
Partneri: Omladinsko pozorište PATOS, Hleb Teatar
“Priča iz sajber dvorišta“ je mjuzikl o virtuelnom vršnjačkom nasilju. Svaki stori je prolazan, ali neke priče se pamte zauvek. Kroz sat vremena uz songove koji se uživo izvode i koreografije koje pričaju o devojčici Milici i njenom odrastanju, progovara se o temi vršnjačkog, a posebno internet nasilja (sajberbuling).
Mladi su kroz projekat „Sajberbuling u prevodu“ (podrška Fondacije Jelene Šantić) kroz radionice istraživali temu virtuelnog vršnjačkog nasilja. Na kraju su snimili muzički spot za originalni song ovog mjuzikla „U prašumi svetske mreže“.
Nakon ovog procesa su zajedno sa rediteljkom vredno radili postavljajući prvi angažovani mjuzikl u Smederevu. Mladi ansambl bio je sastavljen od srednjoškolaca koji uživo pevaju, igraju i sviraju o sajberbulingu i prevode ovaj rogobatni termin u situacije na sceni sa kojim se oni svakodnevno suočavaju. Potpuno drugačije, razigrano i raspevano, promrdavaju se temelji ovog izazova sa kojim deca često (ne) izlaze na kraj i u osnovnoj i u srednjoj školi.
Mjuzikl je nastao kroz projekat podržan u okviru programa Aktivne zajednice od strane Trag fondacije.
Koprodukcija: Orkestar Svetlost, Pozorište PATOS i Hleb teatar
Režija, tekst i koreografija: Sanja Krsmanović Tasić
Kompozitor: Jugoslav Hadžić
Igraju: Jelena Ugrinić, Marko Đorđević, Kristiana Del Bianko, Natalija Jovanović, Mila Živković, Matija Vukašinović, Bojana Ristić, Anđelija Vemić, Tamara Branković, Julija Stojanović, Tijana Adamov, Milica Jeremić, Anđela Dojčinović, Pavle Žunac, Nađa Pavlović, Nemanja Vračarić, Pavle Žarkić, Natalija Jeremić i Sofia Branković.
Muziku izvode: Jelena Ugrinić (viola), Marko Đorđević (klarinet), Pavle Žarkić (gitara), Nemanja Vračarić (klavir) i Pavle Žunac / Matija Vukašinović (kahon)
Asistentkinja režije i scenskog pokreta: Marina Mišić Guberinić
Muzički aranžman: Jelena Ugrinić
Dizajn svetala: Anđela Mladenović
Kostim: Hleb/Patos
Dizajn plakata: Danilo Karapandža
Izvršne producentkinje: Sabrina Tasić i Aleksandra Manojlović
Organizatorka premijere: Sabrina Tasić
Producent: Dušan Vulić
Podrška: Centar za kulturu Smederevo
19.5. 2023. u 19h
„Jutro naše zore – tražeći fabriku, otkrili smo grad“
Alternativni kulturni centar Gnezdo, Kruševac i Kulturni centar Zrenjanin
Organizacija: Jednostavno rečeno
Partneri: Fakiri sa juga i Photoexpo
Foto arhivi koje čuvaju i pohranjuju muzeji i biblioteke izuzetno su važni za sve istraživače. Digitalizacija arhiva daje im novu dimenziju i čuva ih od zaborava. Kroz procese privatizacije medija u našoj sredini, zarad „iskorišćavanja“ prostora za skladištenje, u poslednje tri decenije nestao je veliki broj neprocenjivih fotografskih arhiva. Jedan od retkih sačuvanih arhiva jeste arhiv fotografija Murata Jukića čuvan u Zavičajnom muzeju Priboja. Murat Jukić bio je radnik metalske struke, zaposlen u FAP-u i foto-hroničar Priboja i okoline.
Arhiv čini oko 60 kutija, sa 750 negativa, na kojima se nalazi više od 25.000 fotografija, nastalih u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka. Neke od njih čuvaju priče o životu Priboja i okoline iz ovog perioda, iz svakodnevnog života fabrike i grada. Tu su i fotografije za lična dokumenta, slike iz restorana FAP-a, sa sportskih terena, sa sletova, karnevala, pa i mnogih FAP kamiona – što grupnih, što pojedinačnih, što statičnih, što u akciji.
Digitalizacija i predstavljanje ovog arhiva javnosti tek je početak njegovog novog života. Izložbom „Već neviđeno“ pozvali smo građanke i građane Priboja da ove fotografije obogate pričama i sećanjima koje na njima prepoznaju, ali i onim pričama o Priboju i FAP-u koje nisu direktno predstavljene na fotografijama, ali na koje ih one inspirišu. Najzanimljivije od njih smo zabeležili i pretočili u narative.
Izložba „Jutro naše zore – tražeći fabriku, otkrili smo grad“ koja će biti otvorena 19.maja u Kruševcu, predstavlja pregled dosadašnjeg rada grupe Jednostavno rečeno, i jedan mogući pogled na izbor fotografija i skeniranih negativa, nastalih kroz istraživanje života grada, industrijskog i kulturnog nasleđa Priboja. Prikupljeni materijal i dokumentacija, intervjui, poetski fragmenti i montirani video i audio snimci jesu predložak za posredovanje sadržaja ovog arhiva ka novoj publici. To je ujedno i uvod u dalje promišljanje javnog predstavljanja fotografskih arhiva koje digitalizuje grupa Jednostavno rečeno: arhiv Fabrike automobila u Priboju i arhiv Zavičajnog muzeja Priboja. Predstavljanjem arhiva kroz virtuelne i fizičke javne prostore teži se sveobuhvatnijem prikazivanju i kontekstualizovanju fotografskih i drugih arhiva i njihovom komuniciranju na nove načine i u različitim javnim prostorima – od Fejsbuka do kulturnih centara, od galerija do kamiona.
20.5. 2023. u 18h
„Zaboravljene princeze“
Kulturni centar Zrenjanin
Organizacija: Le studio
Partneri: Cekom
„Zaboravljene princeze“ je interaktivna predstava u tehnici pozorišta senki koja na inovativan i vizuelno atraktivan način prikazuje živopisne detalje iz života neobičnih i nepoznatih princeza. Predstava se bavi pitanjima individualnosti, naglašava pravo da pravimo greške i učimo kroz njih, i podstiče međusobno razumevanje i prihvatanje. Ovo je priča o potrazi za identitetom, o važnosti prihvatanja sebe i postavljanja ličnih granica, i o beskrajnim lepotama unutrašnjeg sveta koji svako od nas nosi sa sobom. Svaka od princeza je jedinstvena i predstavlja priču za sebe, dok nas upečatljivi muzikalni prelazi i šarenolikost vizuelnih izraza polako uvode u jedan sasvim drugačiji svet – svet nepoznatih princeza. Ostavljamo vama da ih upoznate i otkrijete.
Sanja Maljković: reditelj i asistent scenografa
Tatjana Jurišić: pedagog, asistent scenografa, izvođač (violina)
Katarina Keti Zaharijev: dizajn i izrada scenografije i lutaka, glumica
Milica Babić: glumica, dizajn i izrada lutaka
Hanna Gadomski: dramaturg, glumica ili Ana Ćuk: glumica
Sandra Stojanović: autor muzike i izvođač (gitara, violina) ili Miša Mraović: izvođač (gitara)
Žan-Batist Demarinji: autor muzike (gitara)
Bogdan Ivković: vozač i tehničar
7.6. 2023. u 20h
„Svi ti usamljeni ljudi“
Kulturni centar Magacin i Beograd Alternativni kulturni centar Gnezdo, Kruševac
Organizacija: Transformator
Partneri: Hleb Teatar i Fakiri sa juga
Predstava „Svi ti usamljeni ljudi“ nastala je kroz kreativno-dramski proces i govori o emocionalnom stanju usamljenosti i njenim uzrocima. Priča prati mladu devojku Merimu koja je zbog gubitka bliske osobe uvučena u sve dublje stanje tuge i usamljenosti. Radnja se dešava tokom jedne noći koja će za nju predstavljati noć spoznaje i prihvatanja. Temu usamljenosti prepoznali smo kao veoma važnu, pogotovo za mlade, kod kojih postoji želja da se o njoj više govori. Lični materijal aktera u predstavi utkan je u priču koja stanje usamljenosti promišlja sa emocionalnog, mentalnog i socijalnog aspekta.
Predstavom želimo da ukažemo na sve učestaliju pojavu usamljenosti kod mladih, ističemo važnost prepoznavanja uzroka i podstičemo na razmišljanje o tome koliko je zapravo usamljenih ljudi u našem okruženju. Jer, svi smo mi ti usamljeni ljudi.
Tekst: Predrag Karanjac
Režija: Predrag Karanjac
Mentor: Smiljana Tucakov
Scenski pokret i koreografija: Neda Kovač
Izbor muzike i autorska muzika: Predrag Karanjac i Boba Vidrić
Dizajn zvuka: Boba Vidrić
Dizajn svetla: Boba Vidrić i Predrag Karanjac
Producent: Smiljana Tucakov
Scenografija i rekvizita: Boba Vidrić
Kostimi: Neda Kovač
Inspicijent: Neda Kovač
Realizacija tona: Boba Vidrić
Realizacija svetla: Predrag Karanjac
Proces vodili: Smiljana Tucakov, Predrag Karanjac, Boba Vidrić i Neda Kovač
Uloge:
Merima: Aleksandra Kiš
Pojava 1: Milica Tucakov
Pojava 2: Mara Vidaković
Ana, Merimina drugarica: Ivana Goršćak
Ema, Merimina drugarica: Magdalena Mihajlov
Darija, popularna devojka: Milica Graovac
Rudi, Merimin brat: Ognjen Kovač
Janko, Emin brat: Nemanja Mudrić
Devojka iz škole: Mia Zarić
Majka: Kristina Adamov
22.6.2023. u 19h
Kulturni centar Smederevo
Organizacija: Fakiri sa juga
Partneri: Pozorište Patos
Ova društveno-angažovana predstava bavi se položajem osoba sa autizmom i njihovih porodica u našem društvu. Na njenoj realizaciji sarađivali su Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Kruševac, UG Fakiri sa juga, UG Nove forme, neformalna grupa mladih „Rtaći iz Kićblona“ i AKC Gnezdo. Predstava je rađena na osnovu istinitih priča roditelja iz Kruševca, kroz upoznavanje i druženje glumaca sa decom koja imaju autizam i njihovim roditeljima. Nastala je kroz zajednički rad na kreiranju scenarija i ostalih elemenata predstave. Tekst predstave je nastao kroz razgovore sa majkama osoba sa autizmom iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom Kruševac. Predstava prati priče iz različitih uglova porodice i okoline. Njen cilj je trežnjenje i buđenje pojedinaca, skretanje pažnje društva, suočavanje, sudelovanje i pomoć.
U ovoj autorskoj predstavi Jovane Đorić i glumaca, režiju potpisuje Jovana Đorić, a igraju: Isidora Kostić, Marija Lakićević, Marija Trifunović, Dimitrije Novović i Vukašin Đorić Vasić.
Predstava je nastala uz podršku Evropske Unije.
28.6. 2023. u 17h
„Izvođenje demokratije“
Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ u okviru Tinejdž kutka, Zrenjanin
Organizacija: KIOSK
Partneri: Zrenjaninski socijalni forum
Šta je danas demokratija, šta podrazumeva i koje su ideje u nju upisane? Da li je demokratija moguća i da li ima alternativu? Kakav oblik demokratije je optimalan? Ova pitanja predstavljaju osnovu umetničkog projekta „Izvođenje demokratije“, a društvena igra priliku da o njima razgovaramo u dinamičnom formatu koji ne podrazumeva predznanje već otvorenost i maštu. Tokom igre imaćemo priliku i da se upoznamo sa nekim od stavova velikog broja sagovornika koji su do sada učestvovali u projektu.
Tim realizacije projekta u Zrenjaninu: Ana Adamović i Milica Pekić (KIOSK), Tara Rukeci (Zrenjaninski socijalni forum), Katarina Pejović (dramturškinja) i Tanja Ćirić (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin)
Autori projekta „Izvođenje demokratije“ (2019–2022): Kiosk u saradnji sa organizacijama Kontrapunkt (Skoplje) i Dokufest (Prizren)
Urednički tim: Ana Adamović, Eroll Bilibani, Iskra Geshoska, Veton Nurkollari, Milica Pekić, Artan Sadiku
Dramaturškinja: Katarina Pejović
Kamera: Ana Adamović (Srbija), Elmedina Arapi (Kosovo), Gjorgje Jovanovik (Severna Makedonija)
Zvuk: Ana Adamović (Srbija), Alba Çakalli, Vigan Bytyqi, Zana Arapi, Eroll Bilibani, Buron Karahoda (Kosovo), Gjorgje Jovanovik (Severna Makedonija)
Video post-produkcija: Vladan Obradović
Dizajn i post-produkcija zvuka: Srđan Bajski, Bojana Ruvidić
Transkripcija: Ana Adamović, Milica Pekić, Zana Arapi, Nora Fetoshi, Dren Shporta, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones
Prevod: Goran Kričković, Milica Pekić, Ana Adamović, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones
Web dizajn: Vojislav Ilić
Dizajn: Isidora Nikolić
Projekat „Izvođenje demokratije“ (2019–2022) podržali: Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID); Allianz Kulturstiftung; Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Evropski Fond za Balkan.
Celokupan materijal projekta dostupan je na www.kioskngo.net.
31.17. 2023 – 4. 8. 2023.
„Savremeni cirkus – Mogu i ja“
Kulturna Zona K3, Novi Kneževac
Organizacija: Kreativni pogon
Partneri: Kulturna zona K3
U okviru programa „Savremeni cirkus – Mogu i ja“ deca i mladi će se kroz cirkuske radionice u Novom Kneževcu baviti temom vode. Voda se u ovom gradu od 2020. godine zbog povećanog nivoa arsena ne preporučuje za piće. Tako se Novi Kneževac i zvanično našao na mapi vojvođanskih mesta čiji stanovnici kupuju vodu za piće, dok su računi za vodu i dalje isti.
Na radionicama će deca uzrasta od 6 do 14 godina imati priliku da se upoznaju sa cirkuskim rekvizitima, njihovom upotrebom i mogućnostima izraza koje pružaju. Imaće priliku da se oprobaju na balans kugli, prohodaju na štulama, vežbaju balans, ravnotežu, žongliranje, manipulišu objektima i istražuju. Potom će izabrati rekvizit koji ih najviše inspiriše. Cilj ovih radionica je ohrabrivanje radoznalosti dece, čime se osnažuje njihov intelektualni i emotivni napredak, kao i svest o značaju ličnog angažovanja za bolju budućnost.
U petak, 4. avgusta, biće izveden performans na tajnoj lokaciji, gde će deca i mladi pokazati šta misle o Žestokoj vodi. Na pripremi performansa, u osmišljavanju teme i u kom pravcu performans treba da ide, edukatori i polaznici radionice će raditi zajedno. Nakon performansa biće organizovano okupljanje zajednice, roditelja i šire porodice dece, što predstavlja dobru priliku za upoznavanje i prikazivanje kako deca provode vreme vežbajući cirkuske veštine. Novi Kneževac je specifičan i kao sredina gde je prisutna i značajna mađarska populacija. Deca iz dve dominantne nacionalne zajednice imaju slabe društvene kontakte. Program cirkuskih radionica sa performansom biće jedinstvena prilika da se deca iz dve zajednice međusobno približe.
18.novembar
“Iskrice”
Alternativni kulturni centar Gnezdo, Kruševac
Organizacija: Omladinsko pozorište PATOS
Partneri: Fakiri sa juga
Nakon uspešnog pozorišnog eksperimenta i predstave „Unutrašnja svetla“ istog autora, PATOS nastavlja da razvija svoj „teatar zatvorenih očiju“, gde publika doživljava predstavu koristeći sva čula, osim čula vida. Ove predstave u potpunosti mogu da prate i slepe osobe.
Ovog puta reč je o bajci za decu, ali je ona namenjena i svim odraslima koji mogu kroz različite zvučne i mirisne pejzaže da probude najlepše uspomene svog detinjstva. Svaki posetilac je svojevrsni protagonista avanture oko tajne „Iskrice“ koju čuva Kralj Herc. Brat i sestra jednog letnjeg raspusta kreću u potragu za Iskricom koja naizgled dosadni raspust na selu kod dede pretvara u svet prepun čudesnih događaja i stvorenja iz mašte. Scenski mrak oživljava unutrašnje pejzaže koji se kroz splet mirisa, ukusa, dodira i zvukova odmotavaju u svakom od posetilaca, na njima jedinstven način. Predstava sadrži originalne songove, efekte i senzacije koje publiku motivišu da u sebi probude iskricu kreativnosti i stvore sopstvene raskošne nadrealne situacije. Predstava im omogućava da stvore bajku veću od one koju njihovo oko može da vidi.
Na početku svake predstave, voditelj daje instrukcije o pravilima predstave i skreće pažnju na segmente koji mogu uticati na posetioca – na primer, izazivati strah (mrak) ili narušiti njegove principe (verski post, konzumacija određene hrane i pića tokom predstave). Svaki gledalac dobija povez za oči neophodan za praćenje/učešće. Glumci koji su prošli posebnu obuku za vođenje slepih osoba potom vode publiku do njihovih mesta na sceni (maksimalno 32). Tokom predstave kod publike se aktiviraju sva čula, sem vida:
Čulo sluha – kroz kretanje i efekte koje proizvode glumci na sceni; kroz zvučne efekte i muziku koju muzičari izvode uživo; i kroz snimke posebno dizajniranih audio-efekata;
Čulo mirisa – kroz mirisne efekte koji upotpunjuju svaku scenu i njen pejzaž (npr. vozna stanica, plaža, kafeterija);
Čulo ukusa – kroz razna jela i pića koja se publici serviraju, u skladu sa zahtevima dramske radnje;
Čulo dodira – kroz diskretne dodire koji ne vređaju dostojanstvo publike, a upotpunjuju radnju i doživljaj (rukovanje, zagrljaj), kao i kroz osete atmosferskih pojava (vetar, kiša, vrućina).
Teatar zatvorenih očiju je imerzivno/senzorno pozorišno iskustvo u kome je posetilac ujedno i protagonista, tj. stavljen je u direktan/aktivan kontakt sa dramskom radnjom. Posetilac tako stiče utisak da se nalazi na ekskluzivnom mestu kognitivnog posmatrača života jedne osobe, gde postepenim dramskim razvojem dolazi do osećaja identifikovanja sa centralnim likom. Međutim, dramska radnja dozvoljava svakom posetiocu da donosi i male samostalne odluke i intervencije koje utiču samo na njega (on/ona odlučuje o tome da li će učestvovati u nekoj radnji ili neće (npr. ples, pesma, konzumiranje hrane i pića, interakcija sa ostalim likovima). Predstava se završava van scene. Glumci izvode publiku do početnog mesta, gde mogu konačno da skinu svoje poveze. Kao suvenir sa svog putovanja, svakom posetiocu ostaje različita sitna rekvizita predstave.
13.-14. maj; 28.maj
„The Wall“
Dom kulture „25. maj“ Dolovo
Organizacija: Satibara
Partneri: Dom kulture „25. maj“ Dolovo , Osnovna škola „Aksentije Maksimović“ Dolovo
„The Wall“ је umetnički projekat za mlade koji partnerski realizuju Satibara (Beograd), Dom kulture „25. maj“ (Dolovo) i Osnovna škola „Aksentije Maskimović“ (Dolovo). Zid u nazivu projekta koristi se dvojako. Najpre, zid je objekat u bukvalnom smislu (zeleni zid) ispred kog će se na radionicama kratkog filma i videa snimiti autorski radovi učesnika. Zatim, zid ima i preneseno značenje iz pesme Pink Floyd-a koje implicira pobunu protiv zastarelih sistema, zatvorenosti, nekreativnosti i predrasuda.
Ekipa projekta i mladi volonteri će zid u dvorištu osnovne škole okrečiti u zeleno i tako improvizovati filmski zeleni studio na otvorenom. Potom će uslediti četvorodnevne multimedijalne i multikulturalne radionice i kreativni proces zajedničke produkcije različitih videa koji će se snimati ispred ovog „zelenog ekrana“ (eng. green screen). Ovaj princip rada, zamena zelene ili plave pozadine bilo kojom drugom pozadinom/vedeom, nametnuo se kao vrlo inspirativan za projekcije budućnosti i poigravanje sa realnošću. Dolovački zid će biti polazište neograničene mašte i promišljanja o različitim temama koje su bliske ciljnoj grupi projekta – edukacija (formalna vs. neformalna), budućnost, okruženje, mladost na selu, vrednosti, društvene mreže, ali i lokalne tradicije koje mogu biti smeštene u neobične prostore ili periode. Svaka tema koja iskrsne proći će kroz tri filtera: juče, danas, sutra. Kako je nekad bilo, kako je danas, kako će možda biti za 20-ak godina.
Nakon praktičnih radionica sa grupom od 15-ak mladih iz rumunske, romske i srpske populacije tokom maja i juna, uslediće period postprodukcije snimljenih materijala tokom letnjeg raspusta (jul i avgust). Za to vreme mladi će imati priliku da sami pripreme još materijala sa svojim vršnjacima, uz konsultacije sa mentorima iz Satibare. Format proizvedenih sadržaja će biti kratki videi u vidu skeča, jednominutnog filma, mokumentarnog TV priloga ili vesti iz budućnosti, projekcije sebe u daljoj budućnoti, travestije sadašnjosti i drugo. U septembru će se u Domu kulture održati javna prezentacija projekta, i u okviru nje će biti prezentovani rezultati radionica, upriličena razmena utisaka i organizovana projekcija filma „DolovoBook“ koji je Satibara snimila sa meštanima u Dolovu pre dve godine. Sve će biti zaokruženo kostimiranom zabavom i muzičkim programom.
14.jul u 20h
“Virus”
AKC Gnezdo
Organizacija: Velikogradištanska gitarijada
Partneri: Fakiri sa juga
Predstava „Virus“, u produkciji Velikogradištanske gitarijade, bavi se problemom osoba koje su obolele od HIV virusa. Istovremeno, predstava je posvećena i svim drugim marginalizovanim grupama, ne samo osobama obolelim od HIV virusa. Bavi se problemom predrasuda i stereotipa. „Virus“ deluje na povećanje i buđenje empatije, promoviše vrednosti zajedništva, saživota, podstiče na razmišljanje o pomoći svakom kome je pomoć potrebna. U predstavi veliku ulogu ima i bend koji uživo svira. Na ovaj način se promoviše Gradištanska gitarijada i podstiču se neafirmisani bendovi da se prijave i pošalju svoje demo snimke na gitarijadu.
22.novembar
“Marija Ručara”
Centar za savremenu kulturu i umetnost, Subotica
Organizacija: Hleb teatar
Partneri: Centar za savremenu kulturu i umetnost
„Marija Ručara“ je scenska interpretacija nepravedno zaboravljenog dela srpskih nadrealističkih pesnika Dušana Matića i Aleksandra Vuča. Poema je izašla u Knjižarnici „Svetlost“ Lazara P. Vukićevića iz Beograda 1935. godine kao prva knjiga edicije „Poezija i kritika“, ali je još pre puštanja u prodaju bila zabranjena, a nepovezani primerci uništeni.
„Marija Ručara“ i u sadašnjem vremenu snažno progovara o položaju žene radnice i predstavlja jasan krik obespravljene žene, kao svih nas koji smo ućutkani i čije se mišljenje i stav o gradu i zemlji u kojoj živimo ne uvažava, već je najglasniji zov profita, a surovo ekspoloatatisanje ljudi, prirode i zemlje vidljivo na svakom koraku.
Kroz ovu temu želimo da ukažemo na potencijalne perspektive prevazilaženja i revolucionarizovanja uslova svakodnevnog života u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma, njegovih paradigmi, politika, tehnika kontrole, zastrašivanja, uslova rada, migracijskih režima i demokratije.
Septembar
Street art radikonica
Dom za nezbrinutu decu „Spomenak“, Pančevo
Organizacija: Elektrika
Partneri:Medai Nova, AuO
Udruženje Elektrika pod kuratorskim i koordinacionim mentorstvom Vladimira Palibrka organizuje participativnu radionicu izrade murala sa korisnicima doma za nezbrinutu decu u Pančevu.
Program realizuju: Jovan Shpira Obradovic, Aleksandar Bunčić, Katie Woznicki, Vladimir Palibrk, Darko Pavlović.
12. i 26. novembar
„Spomen kuća anonimnog čoveka“
Sela Aradac i Rušanj
Organizacija: ArtEQ
Partneri: PhotoExpo
„Spomen kuća anonimnog čoveka“, koja će se održati u Aradcu, selu kod Zrenjanina, deo je šireg koncepta umetnice i aktivistkinje Olje Nikolić Kie. Ova interaktivna izložba, događaj, „Spomen kuća“ (određenog čoveka ili žene) koja se zbiva u privatnom seoskom domaćinstvu, fokusira se na pamćenje svakodnevnih ljudi. Ona predstavlja jedinstvenu priliku za afirmaciju nekonvencionalnog kulturnog nasleđa, koje se često zanemaruje i prepušta zaboravu. Spomen kuće su najčešće posvećene javnim ličnostima, osobama koje su došle na glas zbog određenih delatnosti u javnoj sferi. Ovim projektom, na dokumentaran način, putem videa, audija, fotografija i oralne istorije, kao i predmeta iz svakodnevnog okruženja, daje se glas i vidljivost anonimnom čoveku. Drugim rečima, projektom se pokazuje herojstvo i važnost obično neobičnog čoveka, kao i uticaj istorijskog konteksta na njega, njegovu porodicu i šire okruženje. U Rušnju će stanovnicima/cama Rušnja i Beograda, kao i gostima iz Aradca biti predstavljena Spomen kuća Vidaka Mićkovića, kao proces u toku , a istovremeno i kao ogledni primer za primenu koncepta Spomen kuće na drugim mestima i u drugačijim sredinama. Koordinatorke programa održaće radionicu sa gostima i članovima Photoexpo tima iz Aradca tokom koje će diskutovati i zajedno imaginirati moduse primene. Obe lokalne sredine su siromašne u pogledu kulturno-umetničke ponude i savremenih umetničkih praksi, a nema ni dovoljno poveznica između ovih zajednica. Tokom centralnog događaja, izložbe u Aradcu, biće organizovano celodnevno druženje uz hranu karakterističnu za ovaj kraj i različite nacionalne kuhinje. Žitelji Aradca će prethodno učestvovati u oblikovanju sadržaja celokupnog događaja.