PROGRAM

9. 4. 2023. u 20h

Kulturni centar Smederevo

Organizacija:

Orkestar svetlost

Partneri:

Omladinsko pozorište PATOS, Hleb Teatar

„Priča iz sajber dvorišta“ je mjuzikl o virtuelnom vršnjačkom nasilju.

Svaki stori je prolazan, ali neke priče se pamte zauvek.

Kroz sat vremena uz songove koji se uživo izvode i koreografije koje pričaju o devojčici Milici i njenom odrastanju, progovara se o temi vršnjačkog, a posebno internet nasilja (sajberbuling).

Mladi su kroz projekat „Sajberbuling u prevodu“ (podrška Fondacije Jelene Šantić) kroz radionice istraživali temu virtuelnog vršnjačkog nasilja. Na kraju su snimili muzički spot za originalni song ovog mjuzikla „U prašumi svetske mreže“.

Nakon ovog procesa su zajedno sa rediteljkom vredno radili postavljajući prvi angažovani mjuzikl u Smederevu. Mladi ansambl bio je sastavljen od srednjoškolaca koji uživo pevaju, igraju i sviraju o sajberbulingu i prevode ovaj rogobatni termin u situacije na sceni sa kojim se oni svakodnevno suočavaju. Potpuno drugačije, razigrano i raspevano, promrdavaju se temelji ovog izazova sa kojim deca često (ne) izlaze na kraj i u osnovnoj i u srednjoj školi.

Mjuzikl je nastao kroz projekat podržan u okviru programa Aktivne zajednice od strane Trag fondacije.

 

Koprodukcija: Orkestar Svetlost, Pozorište PATOS i Hleb teatar

Režija, tekst i koreografija: Sanja Krsmanović Tasić

Kompozitor: Jugoslav Hadžić

Igraju: Jelena Ugrinić, Marko Đorđević, Kristiana Del Bianko, Natalija Jovanović, Mila Živković, Matija Vukašinović, Bojana Ristić, Anđelija Vemić, Tamara Branković, Julija Stojanović, Tijana Adamov, Milica Jeremić, Anđela Dojčinović, Pavle Žunac, Nađa Pavlović, Nemanja Vračarić, Pavle Žarkić, Natalija Jeremić i Sofia Branković.

Muziku izvode: Jelena Ugrinić (viola), Marko Đorđević (klarinet), Pavle Žarkić (gitara), Nemanja Vračarić (klavir) i Pavle Žunac / Matija Vukašinović (kahon)

 

Asistentkinja režije i scenskog pokreta: Marina Mišić Guberinić

Muzički aranžman: Jelena Ugrinić

Dizajn svetala: Anđela Mladenović

Kostim: Hleb/Patos

Dizajn plakata: Danilo Karapandža

Izvršne producentkinje: Sabrina Tasić i Aleksandra Manojlović

Organizatorka premijere: Sabrina Tasić

Producent: Dušan Vulić

Podrška: Centar za kulturu Smederevo

 

Orkestar Svetlost je nastao u novembru 2015. godine u okviru Omladinskog kulturnog centra „Svetlost“ kao neformalna grupa. Ovaj kamerni orkestar ima za cilj da popularizuje klasičnu muziku kroz posvećenost i rad mladih muzičara, budućih profesionalaca. Oni ovim putem i sami stiču neophodno iskustvo za dalji lični razvoj, i pozitivno utiču na razvoj kulture grada Smedereva. Ovo je jedini orkestar ovog tipa u Smederevu i okolini. Prvi projekat koji je Orkestar Svetlost realizovao kao neformalana grupa nosio je naziv „Ulični svirači“ i bio je podržan od Trag fondacije 2017. godine. Ovim projektom klasičnu muziku smo iz koncertnih dvorana izveli na ulicu i na taj način prezentovali široj publici. Pokazali smo da klasična muzika nije dosadna, ali smo i privoleli publiku da češće posećuje koncertne sale. Zahvaljujući projektu „Ulični svirači”, orkestar Svetlost se zvanično registrovao u februaru 2018. godine. Od tada smo realizovali brojne koncerte i projekte u kulturi, a često u saradnji sa partnerima iz lokalne zajednice.

Više o organizaciji možete pogledati na:

https://www.facebook.com/oosvetlost/

https://www.instagram.com/osvetlost/?hl=en

Hleb teatar je umetnički projekat i trupa sastavljena od multidisiplinarnih umetnika-aktivista različitih generacija koje povezuje strast ka izvođačkoj umetnosti u domenu teatra i umetničke igre, procesnom/istraživačkom pozorištu i temama koje su provokativne i društveno -politički angažovane. Muzika, vizuelna umetnost, umetnička igra, fizički teatar, performans i poezija su veštine i sredstva koja koristimo u kreiranju predstava sa osvešćujućim i pre svega isceljujućim karakterom. Hleb teatar je takođe posvećen umetničkoj edukaciji kroz radionice i projekte, smatrajući formiranje mladih umetnika jednom od svojih osnovnih misija. Kroz međunarodnu saradnju, koprodukcije i delovanje na međunarodnoj sceni želja nam je da povežemo kulturu i angažovanu produkciju i umetnike naše zemlje sa svetom. Organizujući gostovanja i radionice naših kolega iz sveta, otvaramo mogućnost umetničkog usavršavanja, razmene i saradnje umetnika iz naše zemlje, iz sveta i nas samih.

Više o organizaciji možete pogledati na:

https://hlebteatar.wordpress.com/

 

19. 5. 2023. u 19h

Alternativni kulturni centar Gnezdo, Kruševac i Kulturni centar Zrenjanin

Organizacija:

Jednostavno rečeno

Partneri:

Fakiri sa juga i Photoexpo

Foto arhivi koje čuvaju i pohranjuju muzeji i biblioteke izuzetno su važni za sve istraživače. Digitalizacija arhiva daje im novu dimenziju i čuva ih od zaborava. Kroz procese privatizacije medija u našoj sredini, zarad „iskorišćavanja“ prostora za skladištenje, u poslednje tri decenije nestao je veliki broj neprocenjivih fotografskih arhiva. Jedan od retkih sačuvanih arhiva jeste arhiv fotografija Murata Jukića čuvan u Zavičajnom muzeju Priboja. Murat Jukić bio je radnik metalske struke, zaposlen u FAP-u i foto-hroničar Priboja i okoline.

Arhiv čini oko 60 kutija, sa 750 negativa, na kojima se nalazi više od 25.000 fotografija, nastalih u periodu od šezdesetih do osamdesetih godina dvadesetog veka. Neke od njih čuvaju priče o životu Priboja i okoline iz ovog perioda, iz svakodnevnog života fabrike i grada. Tu su i fotografije za lična dokumenta, slike iz restorana FAP-a, sa sportskih terena, sa sletova, karnevala, pa i mnogih FAP kamiona – što grupnih, što pojedinačnih, što statičnih, što u akciji.

Digitalizacija i predstavljanje ovog arhiva javnosti tek je početak njegovog novog života. Izložbom „Već neviđeno“ pozvali smo građanke i građane Priboja da ove fotografije obogate pričama i sećanjima koje na njima prepoznaju, ali i onim pričama o Priboju i FAP-u koje nisu direktno predstavljene na fotografijama, ali na koje ih one inspirišu. Najzanimljivije od njih smo zabeležili i pretočili u narative.

Izložba „Jutro naše zore – tražeći fabriku, otkrili smo grad“ koja će biti otvorena 19.maja u Kruševcu, predstavlja pregled dosadašnjeg rada grupe Jednostavno rečeno, i jedan mogući pogled na izbor fotografija i skeniranih negativa, nastalih kroz istraživanje života grada, industrijskog i kulturnog nasleđa Priboja. Prikupljeni materijal i dokumentacija, intervjui, poetski fragmenti i montirani video i audio snimci jesu predložak za posredovanje sadržaja ovog arhiva ka novoj publici. To je ujedno i uvod u dalje promišljanje javnog predstavljanja fotografskih arhiva koje digitalizuje grupa Jednostavno rečeno: arhiv Fabrike automobila u Priboju i arhiv Zavičajnog muzeja Priboja. Predstavljanjem arhiva kroz virtuelne i fizičke javne prostore teži se sveobuhvatnijem prikazivanju i kontekstualizovanju fotografskih i drugih arhiva i njihovom komuniciranju na nove načine i u različitim javnim prostorima – od Fejsbuka do kulturnih centara, od galerija do kamiona.

 

Jednostavno rečeno je organizacija iz Beograda čiji fokus je usmeren ka istraživanju, prezentovanju i kritičkom promišljanju industrijskog nasleđa Jugoslavije. Osnovanu 2021. godine, inicijativu predvode umetnici, istraživači i kulturni radnici sa dugogodišnjim iskustvom u urbanim i kulturnim politikama, aktivizmu, socijalnoj zaštiti i savremenoj umetnosti. Naš cilj je da prikažemo i preispitamo specifične vrednosti perioda industrijalizacije, uključujući značaj javnih dobara i nasleđe samoupravnih modela, koji su imali ogroman uticaj na svakodnevni život, kulturu, organizaciju rada i socijalnu i ekonomsku ravnopravnost. Kroz direktne susrete nastojimo da uspostavimo solidarne mreže saradnje sa ljudima vezanim za nekadašnje velike industrijske centre u zemlji, da prikupimo, dokumentujemo i arhiviramo njihove priče i svedočenja i prezentujemo ih lokalnoj, regionalnoj i međunarodnoj zajednici. Naše istraživanje se kanališe kroz različite medije kao što su fotografija, video, publikacije, izložbe, a negujemo veze sa lokalnim arhivima, zbirkama, zavičajnim muzejima, bibliotekama i drugim kulturnim institucijama.

Više o organizaciji možete pogledati na:

https://www.facebook.com/jednostavnoreceno

https://www.instagram.com/jednostavno_receno/

 

20. 5. 2023. u 18h

Kulturni centar Zrenjanin

Organizacija:

Le studio

Partneri:

Cekom

„Zaboravljene princeze“ je interaktivna predstava u tehnici pozorišta senki koja na inovativan i vizuelno atraktivan način prikazuje živopisne detalje iz života neobičnih i nepoznatih princeza. Predstava se bavi pitanjima individualnosti, naglašava pravo da pravimo greške i učimo kroz njih, i podstiče međusobno razumevanje i prihvatanje. Ovo je priča o potrazi za identitetom, o važnosti prihvatanja sebe i postavljanja ličnih granica, i o beskrajnim lepotama unutrašnjeg sveta koji svako od nas nosi sa sobom. Svaka od princeza je jedinstvena i predstavlja priču za sebe, dok nas upečatljivi muzikalni prelazi i šarenolikost vizuelnih izraza polako uvode u jedan sasvim drugačiji svet – svet nepoznatih princeza. Ostavljamo vama da ih upoznate i otkrijete.

 

Sanja Maljković: reditelj i asistent scenografa

Tatjana Jurišić: pedagog, asistent scenografa, izvođač (violina)

Katarina Keti Zaharijev: dizajn i izrada scenografije i lutaka, glumica

Milica Babić: glumica, dizajn i izrada lutaka

Hanna Gadomski: dramaturg, glumica ili Ana Ćuk: glumica

Sandra Stojanović: autor muzike i izvođač (gitara, violina) ili Miša Mraović: izvođač (gitara)

Žan-Batist Demarinji: autor muzike (gitara)

Bogdan Ivković: vozač i tehničar

 

Teatar Le Studio nastao je 2009. godine najpre kao trupa, a 2013. godine kao nezavisno pozorište sa stalnim repertoarom. Ciljevi pozorišta su razvoj pozorišnog izraza kroz edukaciju i produkcije, kao i umetnička kreacija visoko profesionalnog i umetničkog karaktera, koja je društveno angažovana. Pozorište je pre svega usmereno na istraživanje, kreiranje, edukaciju i izvođenje predstava i muzičkog programa. Nakon svakog izvođenja predstave publika uvek ima mogućnost da u opuštenoj atmosferi podeli svoje utiske o predstavi sa glumicama i glumcima, rediteljem i ostalim članovima tima. Od 2021. godine Le Studio ostaje bez svog prostora za izvođenje, pa predstave izvodi u drugim prostorima.

Više o organizaciji možete pogledati na:

https://lestudio.rs/

https://www.facebook.com/lestudio.kpf

 

7. 6. 2023. u 20h

Kulturni centar Magacin i Beograd Alternativni kulturni centar Gnezdo, Kruševac

Organizacija:

Transformator

Partneri:

Hleb Teatar i Fakiri sa juga

Predstava „Svi ti usamljeni ljudi“ nastala je kroz kreativno-dramski proces i govori o emocionalnom stanju usamljenosti i njenim uzrocima. Priča prati mladu devojku Merimu koja je zbog gubitka bliske osobe uvučena u sve dublje stanje tuge i usamljenosti. Radnja se dešava tokom jedne noći koja će za nju predstavljati noć spoznaje i prihvatanja.

Temu usamljenosti prepoznali smo kao veoma važnu, pogotovo za mlade, kod kojih postoji želja da se o njoj više govori. Lični materijal aktera u predstavi utkan je u priču koja stanje usamljenosti promišlja sa emocionalnog, mentalnog i socijalnog aspekta.

Predstavom želimo da ukažemo na sve učestaliju pojavu usamljenosti kod mladih, ističemo važnost prepoznavanja uzroka i podstičemo na razmišljanje o tome koliko je zapravo usamljenih ljudi u našem okruženju. Jer, svi smo mi ti usamljeni ljudi.

 

Tekst: Predrag Karanjac

Režija: Predrag Karanjac

Mentor: Smiljana Tucakov

Scenski pokret i koreografija: Neda Kovač

Izbor muzike i autorska muzika: Predrag Karanjac i Boba Vidrić

Dizajn zvuka: Boba Vidrić

Dizajn svetla: Boba Vidrić i Predrag Karanjac

Producent: Smiljana Tucakov

Scenografija i rekvizita: Boba Vidrić

Kostimi: Neda Kovač

Inspicijent: Neda Kovač

Realizacija tona: Boba Vidrić

Realizacija svetla: Predrag Karanjac

 

Proces vodili: Smiljana Tucakov, Predrag Karanjac, Boba Vidrić i Neda Kovač

 

Uloge:

 

Merima: Aleksandra Kiš

Pojava 1: Milica Tucakov

Pojava 2: Mara Vidaković

Ana, Merimina drugarica: Ivana Goršćak

Ema, Merimina drugarica: Magdalena Mihajlov

Darija, popularna devojka: Milica Graovac

Rudi, Merimin brat: Ognjen Kovač

Janko, Emin brat: Nemanja Mudrić

Devojka iz škole: Mia Zarić

Majka: Kristina Adamov

 

Centar za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju CEKOM počeo je sa radom 2000. godine, a zvanično je otvorio svoje Sunčano igralište 2001. godine. Ideja iza nastanka centra bila je stvaranje alternativnog pristupa vaspitanju i obrazovanju dece i mladih spram postojećih institucionalizovanih programa. Ovo je jedinstvena organizacija takvog tipa u Zrenjaninu. Osnovni cilj u radu je doprinos formiranju zdrave, kreativne i slobodne ličnosti dece i mladih. CEKOM deluje kroz organizovanje aktivnog korišćenja slobodnog vremena: kroz rad u kreativnim radionicama i aktivno učestvovanje u različitim programima u oblasti kulture i umetnosti, pre svega pozorišne.

Više o organizaciji možete pogledati na:

facebook.com/cekomzrenjanin

youtube.com/c/CEKOMZrenjanin

instagram.com/cekom_zrenjanin

 

22.6.2023. u 19h

Kulturni centar Smederevo

Organizacija:

Fakiri sa juga

Partneri:

Pozorište Patos

Ova društveno-angažovana predstava bavi se položajem osoba sa autizmom i njihovih porodica u našem društvu. Na njenoj realizaciji sarađivali su Udruženje za pomoć osobama sa autizmom Kruševac, UG Fakiri sa juga, UG Nove forme, neformalna grupa mladih „Rtaći iz Kićblona“ i AKC Gnezdo. Predstava je rađena na osnovu istinitih priča roditelja iz Kruševca, kroz upoznavanje i druženje glumaca sa decom koja imaju autizam i njihovim roditeljima. Nastala je kroz zajednički rad na kreiranju scenarija i ostalih elemenata predstave. Tekst predstave je nastao kroz razgovore sa majkama osoba sa autizmom iz Udruženja za pomoć osobama sa autizmom Kruševac. Predstava prati priče iz različitih uglova porodice i okoline. Njen cilj je trežnjenje i buđenje pojedinaca, skretanje pažnje društva, suočavanje, sudelovanje i pomoć.

U ovoj autorskoj predstavi Jovane Đorić i glumaca, režiju potpisuje Jovana Đorić, a igraju: Isidora Kostić, Marija Lakićević, Marija Trifunović, Dimitrije Novović i Vukašin Đorić Vasić.

Predstava je nastala uz podršku Evropske Unije.

 

Fakiri sa juga su nevladino i neprofitno udruženje sa sedištem u Kruševcu, osnovano 2017. godine. Osnovni ciljevi udruženja su: oživljavanje i promocija kulture na lokalnom i regionalnom nivou; umrežavanje i razmena sa nezavisnom kulturnom scenom; stvaranje i negovanje savremenih umetničkih izraza; istraživanje i unapređenje produkcije u umetnosti iz pozicije nezavisnog sektora; kreiranje dijaloga sa društveno osetljivim grupama radi osnaživanja njihovog kreativnog i kulturnog potencijala.

Više o organizaciji možete pogledati na:

https://www.facebook.com/a.k.c.gnezdo

 

Udruženje za pomoć osobama sa autizom osnovano je 2002. godine u Kruševcu sa ciljem zaštite ljudskih prava osoba sa autizmom i njihovih porodica i unapređenja tretmana osoba sa autizmom.

 

Udruženje Nove forme osnovano je 2019. godine u Kruševcu i osnovni ciljevi udruženja su: razvijanje umetničkih veština i kreativno izražavanje kroz dramske sekcije i edukaonice; promovisanje kulturnih vrednosti i inkluzije; neformalno obrazovanje mladih.

 

28. 6. 2023. u 17h

Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ u okviru Tinejdž kutka, Zrenjanin

Organizacija:

KIOSK

Partneri:

Zrenjaninski socijalni forum

Šta je danas demokratija, šta podrazumeva i koje su ideje u nju upisane? Da li je demokratija moguća i da li ima alternativu? Kakav oblik demokratije je optimalan? Ova pitanja predstavljaju osnovu umetničkog projekta „Izvođenje demokratije“, a društvena igra priliku da o njima razgovaramo u dinamičnom formatu koji ne podrazumeva predznanje već otvorenost i maštu. Tokom igre imaćemo priliku i da se upoznamo sa nekim od stavova velikog broja sagovornika koji su do sada učestvovali u projektu.

Tim realizacije projekta u Zrenjaninu: Ana Adamović i Milica Pekić (KIOSK), Tara Rukeci (Zrenjaninski socijalni forum), Katarina Pejović (dramturškinja) i Tanja Ćirić (Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin)

 

Autori projekta „Izvođenje demokratije“ (2019–2022): Kiosk u saradnji sa organizacijama Kontrapunkt (Skoplje) i Dokufest (Prizren)
Urednički tim: Ana Adamović, Eroll Bilibani, Iskra Geshoska, Veton Nurkollari, Milica Pekić, Artan Sadiku
Dramaturškinja: Katarina Pejović
Kamera: Ana Adamović (Srbija), Elmedina Arapi (Kosovo), Gjorgje Jovanovik (Severna Makedonija)
Zvuk: Ana Adamović (Srbija), Alba Çakalli, Vigan Bytyqi, Zana Arapi, Eroll Bilibani, Buron Karahoda (Kosovo), Gjorgje Jovanovik (Severna Makedonija)
Video post-produkcija: Vladan Obradović
Dizajn i post-produkcija zvuka: Srđan Bajski, Bojana Ruvidić
Transkripcija: Ana Adamović, Milica Pekić, Zana Arapi, Nora Fetoshi, Dren Shporta, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones
Prevod: Goran Kričković, Milica Pekić, Ana Adamović, Fjolla Fetollari, Eroll Bilibani, Marija Jones
Web dizajn: Vojislav Ilić
Dizajn: Isidora Nikolić

Projekat „Izvođenje demokratije“ (2019–2022) podržali: Balkanski fond za demokratiju, projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID); Allianz Kulturstiftung; Fondacija za otvoreno društvo, Srbija i Evropski Fond za Balkan.

Celokupan materijal projekta dostupan je na www.kioskngo.net.

Kiosk je umetnička organizacija osnovana 2002. godine u Beogradu od strane umetnice Ane Adamović i istoričarke umetnosti i kustoskinje Milice Pekić. Kroz umetničko istraživanje i participativne umetničke prakse Kiosk pokreće saradnje između umetnika, kulturnih radnika i građana sa uverenjem da umetničke prakse doprinose otvorenosti i omogućavaju bolje razumevanje socijalnih i političkih problema koji čine deo svakodnevice modernih društava. Od svog osnivanja Kiosk je posvećen razvoju projekata i inicijativa koje kritički reflektuju društvene izazove savremenog društva koristeći različite umetničke formate kao što su fotografija, video, izvođačke umetnosti i rad na izložbama. U svom radu Kiosk spaja umetničku produkciju, kustoski rad i istraživačku praksu kako bi ispitao potencijal različitih saradnji i novih susreta. Kiosk je jedan od osnivača Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije i Regionalne platforme za kulturu Kooperativa.

Više o organizaciji možete pogledati na:

www.kioskngo.net

Zrenjaninski socijalni forum je organizacija leve orijentacije, promoviše koncept demokratskog socijalizma, socijalne i nacionalne ravnopravnosti, solidarnosti, ljudskih i manjinskih prava. U okviru svog programa organizuju tribine, radnički filmski klub koji proizvodi filmove i organizuje projekcije dokumentarnih filmova, kao i niz aktivnosti vezanih za kritičko preispitivanje aktuelnih društvenih, ekonomskih i političkih događaja. Već duži niz godina ZSF organizuje filmski festival „Da nam živi živi rad“, a pokreće i akcije obnove spomenika i čuvanja antifašističkog nasleđa Zrenjanina.

Više o organizaciji možete pogledati na:

Naslovna

 

31. 7. 2023 – 4. 8. 2023.

Kulturna Zona K3, Novi Kneževac

Organizacija:

Kreativni pogon

Partneri:

Kulturna zona K3

U okviru programa „Savremeni cirkus – Mogu i ja“ deca i mladi će se kroz cirkuske radionice u Novom Kneževcu baviti temom vode. Voda se u ovom gradu od 2020. godine zbog povećanog nivoa arsena ne preporučuje za piće. Tako se Novi Kneževac i zvanično našao na mapi vojvođanskih mesta čiji stanovnici kupuju vodu za piće, dok su računi za vodu i dalje isti.

Na radionicama će deca uzrasta od 6 do 14 godina imati priliku da se upoznaju sa cirkuskim rekvizitima, njihovom upotrebom i mogućnostima izraza koje pružaju. Imaće priliku da se oprobaju na balans kugli, prohodaju na štulama, vežbaju balans, ravnotežu, žongliranje,  manipulišu objektima i istražuju. Potom će izabrati rekvizit koji ih najviše inspiriše. Cilj ovih radionica je ohrabrivanje radoznalosti dece, čime se osnažuje njihov intelektualni i emotivni napredak, kao i svest o značaju ličnog angažovanja za bolju budućnost.

U petak, 4. avgusta,  biće izveden performans na tajnoj lokaciji, gde će deca i mladi pokazati šta misle o Žestokoj vodi. Na pripremi performansa, u osmišljavanju teme i u kom pravcu performans treba da ide, edukatori i polaznici radionice će raditi zajedno. Nakon performansa biće organizovano okupljanje zajednice, roditelja i šire porodice dece, što predstavlja dobru priliku za upoznavanje i prikazivanje kako deca provode vreme vežbajući cirkuske veštine. Novi Kneževac je specifičan i kao sredina gde je prisutna i značajna mađarska populacija. Deca iz dve dominantne nacionalne zajednice imaju slabe društvene kontakte. Program cirkuskih radionica sa performansom biće jedinstvena prilika da se deca iz dve zajednice međusobno približe.

 

Kreativni pogon je udruženje koje se bavi kulturom, obrazovanjem i inkluzijom, i postoji 13 godina. Od samog početka bavimo se radom sa marginalnim grupama, neformalnom edukacijom i angažovanim umetničkim performansima, očuvanjem materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa. Proteklih godina intenzivno sarađujemo sa brojnim fondacijama koje su prepoznale naš rad na promovisanju tolerancije, demokratije, aktivizma, kao i naš rad na decentralizaciji kulture pokretanjem kulturnih centara u malim sredinama. Kao osnovni alat za svoje projekte koristimo savremeni circus. Ostvarili smo uspešnu saradnju sa velikim brojem obrazovnih i kulturnih ustanova sa kojima planiramo nastavak saradnje i u budućnosti. Već šest godina uspešno vodimo školu savremenog cirkusa Cirkoneo, jedinu takvu na teritoriji Republike Srbije. Članovi smo međunarodne cirkuske mreže Carava sa kojima razmenjujemo iskustva na poljima socijalne inkluzije i integracije. Članovi smo asocijacije NKSS.

Više o organizaciji možete pogledati na:

www.kreativnipogon.com

 

Kulturna Zona je udruženje koje je osnovano u Novom Kneževcu 2020. godine sa ciljem da se kulturni sadržaji ovog mesta obogate. Udruženje radi u prostoru u samom centru mesta, ali svoje projektne ideje po potrebi održava i na drugim lokacijama. Rad udruženja podržavaju opštinska uprava, lokalni privrednici, pojedinci, kao i pojedine fondacije i firme.

U periodu od osnivanja Kulturna zona je imala bogate programe, radionice filma, solo pevanja, muzičke nastupe, gostovanje savremene predstave, promocije knjiga, izložbe poznatih lokalnih autora amatera, kao i humanitarno-prodajne izložbe Udruženja obolelih od multipleskleroze. U prostoru su uz umetničkog direktora iz udruženja Kulturna zona izlagali mnogi poznati autori: Jožef Nađ, Igor Lazin, Ede Šinkovič i drugi.

Više o organizaciji možete pogledati na:

https://www.instagram.com/kulturna_zona/

https://www.facebook.com/KulturnaZonaK3

 

Alternativni kulturni centar Gnezdo, Kruševac

Organizacija:

Omladinsko pozorište PATOS

Partneri:

Fakiri sa juga

Nakon uspešnog pozorišnog eksperimenta i predstave „Unutrašnja svetla“ istog autora, PATOS nastavlja da razvija svoj „teatar zatvorenih očiju“, gde publika doživljava predstavu koristeći sva čula, osim čula vida. Ove predstave u potpunosti mogu da prate i slepe osobe.

Ovog puta reč je o bajci za decu, ali je ona namenjena i svim odraslima koji mogu kroz različite zvučne i mirisne pejzaže da probude najlepše uspomene svog detinjstva. Svaki posetilac je svojevrsni protagonista avanture oko tajne „Iskrice“ koju čuva Kralj Herc. Brat i sestra jednog letnjeg raspusta kreću u potragu za Iskricom koja naizgled dosadni raspust na selu kod dede pretvara u svet prepun čudesnih događaja i stvorenja iz mašte. Scenski mrak oživljava unutrašnje pejzaže koji se kroz splet mirisa, ukusa, dodira i zvukova odmotavaju u svakom od posetilaca, na njima jedinstven način. Predstava sadrži originalne songove, efekte i senzacije koje publiku motivišu da u sebi probude iskricu kreativnosti i stvore sopstvene raskošne nadrealne situacije. Predstava im omogućava da stvore bajku veću od one koju njihovo oko može da vidi.

Na početku svake predstave, voditelj daje instrukcije o pravilima predstave i skreće pažnju na segmente koji mogu uticati na posetioca – na primer, izazivati strah (mrak) ili narušiti njegove principe (verski post, konzumacija određene hrane i pića tokom predstave). Svaki gledalac dobija povez za oči neophodan za praćenje/učešće. Glumci koji su prošli posebnu obuku za vođenje slepih osoba potom vode publiku do njihovih mesta na sceni (maksimalno 32). Tokom predstave kod publike se aktiviraju sva čula, sem vida:

Čulo sluha – kroz kretanje i efekte koje proizvode glumci na sceni; kroz zvučne efekte i muziku koju muzičari izvode uživo; i kroz snimke posebno dizajniranih audio-efekata;

Čulo mirisa – kroz mirisne efekte koji upotpunjuju svaku scenu i njen pejzaž (npr. vozna stanica, plaža, kafeterija);

Čulo ukusa – kroz razna jela i pića koja se publici serviraju, u skladu sa zahtevima dramske radnje;

Čulo dodira – kroz diskretne dodire koji ne vređaju dostojanstvo publike, a upotpunjuju radnju i doživljaj (rukovanje, zagrljaj), kao i kroz osete atmosferskih pojava (vetar, kiša, vrućina).

 

Teatar zatvorenih očiju je imerzivno/senzorno pozorišno iskustvo u kome je posetilac ujedno i protagonista, tj. stavljen je u direktan/aktivan kontakt sa dramskom radnjom. Posetilac tako stiče utisak da se nalazi na ekskluzivnom mestu kognitivnog posmatrača života jedne osobe, gde postepenim dramskim razvojem dolazi do osećaja identifikovanja sa centralnim likom. Međutim, dramska radnja dozvoljava svakom posetiocu da donosi i male samostalne odluke i intervencije koje utiču samo na njega (on/ona odlučuje o tome da li će učestvovati u nekoj radnji ili neće (npr. ples, pesma, konzumiranje hrane i pića, interakcija sa ostalim likovima). Predstava se završava van scene. Glumci izvode publiku do početnog mesta, gde mogu konačno da skinu svoje poveze. Kao suvenir sa svog putovanja, svakom posetiocu ostaje različita sitna rekvizita predstave.

 

PATOS je skraćenica od Pokretni Alternativni Teatar Omladine Smederevo. PATOS okuplja mlade ljude posvećene pozorišnoj umetnosti (profesionalne glumce, reditelje, amatere, studente umetničkih fakulteta, kao i tinejdžere) oko istraživačkih i eksperimentalnih teatarskih projekata, često ostvarujući partnerstva i kooperaciju sa profesionalnim teatarskim trupama u zemlji i inostranstvu. Nastao je 1986. godine. Prva predstava koja je izvedena bila je predstava „Raško i Nevena“ u režiji Vladislava Nešića. Godinama su se nizale izvanredne predstave, koje su višestruko nagrađivane kako na domaćim, tako i  na internacionalnim festivalima. Od svojih početaka PATOS je iznedrio više od 50 sopstvenih produkcija i nekoliko koprodukcija. Godinama je radio pri smederevskom Centru za kulturu. PATOS 2010. godine postaje zaseban pravni subjekt, što mu je omogućilo učestvovanje na dodatnim konkursima. PATOS je jedina trupa u Smederevu koja se permanentno bavi scenskim umetnostima. Grupa organizuje radionice preko cele godine, i ima svoju produkciju, nekada i više njih, na kraju sezone. PATOS okuplja oko 35 mladih ljudi, sa oko 15 umetnika saradnika koji se bave različitim umetničkim disciplinama

Više o organizaciji možete pogledati na:

www.patos.org.rs

www.facebook.com/patos.pozoriste

www.instagram.com/pozoriste_patos

 

13.-14. maj; 28.maj

Dom kulture „25. maj“ Dolovo

Organizacija:

Satibara

Partneri:

Dom kulture „25. maj“ Dolovo , Osnovna škola „Aksentije Maksimović“ Dolovo

„The Wall“ је umetnički projekat za mlade koji partnerski realizuju Satibara (Beograd), Dom kulture „25. maj“ (Dolovo) i Osnovna škola „Aksentije Maskimović“ (Dolovo). Zid u nazivu projekta koristi se dvojako. Najpre, zid je objekat u bukvalnom smislu (zeleni zid) ispred kog će se na radionicama kratkog filma i videa snimiti autorski radovi učesnika. Zatim, zid ima i preneseno značenje iz pesme Pink Floyd-a koje implicira pobunu protiv zastarelih sistema, zatvorenosti, nekreativnosti i predrasuda.

Ekipa projekta i mladi volonteri će zid u dvorištu osnovne škole okrečiti u zeleno i tako improvizovati filmski zeleni studio na otvorenom. Potom će uslediti četvorodnevne multimedijalne i multikulturalne radionice i kreativni proces zajedničke produkcije različitih videa koji će se snimati ispred ovog „zelenog ekrana“ (eng. green screen). Ovaj princip rada, zamena zelene ili plave pozadine bilo kojom drugom pozadinom/vedeom, nametnuo se kao vrlo inspirativan za projekcije budućnosti i poigravanje sa realnošću. Dolovački zid će biti polazište neograničene mašte i promišljanja o različitim temama koje su bliske ciljnoj grupi projekta – edukacija (formalna vs. neformalna), budućnost, okruženje, mladost na selu, vrednosti, društvene mreže, ali i lokalne tradicije koje mogu biti smeštene u neobične prostore ili periode. Svaka tema koja iskrsne proći će kroz tri filtera: juče, danas, sutra. Kako je nekad bilo, kako je danas, kako će možda biti za 20-ak godina.

Nakon praktičnih radionica sa grupom od 15-ak mladih iz rumunske, romske i srpske populacije tokom maja i juna, uslediće period postprodukcije snimljenih materijala tokom letnjeg raspusta (jul i avgust). Za to vreme mladi će imati priliku da sami pripreme još materijala sa svojim vršnjacima, uz konsultacije sa mentorima iz Satibare. Format proizvedenih sadržaja će biti kratki videi u vidu skeča, jednominutnog filma, mokumentarnog TV priloga ili vesti iz budućnosti, projekcije sebe u daljoj budućnoti, travestije sadašnjosti i drugo. U septembru će se u Domu kulture održati javna prezentacija projekta, i u okviru nje će biti prezentovani rezultati radionica, upriličena razmena utisaka i organizovana projekcija filma „DolovoBook“ koji je Satibara snimila sa meštanima u Dolovu pre dve godine. Sve će biti zaokruženo kostimiranom zabavom i muzičkim programom.

 

Organizaciju udruženog rada „Satibara“ je 2009. godine neformalno osnovalo 6 umetnika i umetnica iz filmskih i izvođačkih umetnosti koji dele strast prema filmu i pozorištu kao sredstvu umetničkog i društvenog artikulisanja. Vremenom su se filmska umetnost i edukacija iskristalisali kao najprijemčivija sredstva naše borbe protiv diskiriminacije, kojima želimo da doprinesemo zdravijoj i ravnopravnijoj zajednici i slobodnoj umetničkoj sceni. Najveći doprinos nezavisnoj sceni pružamo kroz festival MikroFAF (od 2010. godine), Inkluzivni kinoklub Moj krupni plan (od 2017. godine), kao i kroz filmove nastale u produkciji Satibara Filma. Poslednjih godina smo posvećeni decentralizaciji naših umetničkih praksi u sela i manje gradove Srbije.

Više o organizaciji možete pogledati na:

www.satibara.com

https://www.facebook.com/MikroFAF/

https://www.instagram.com/mikro_faf/

https://www.facebook.com/mojkrupniplan/

https://www.instagram.com/mojkrupniplan/

https://www.youtube.com/channel/UCiyLwhzJ_aXtye0_dIjSUDw/videos

 

Dom kulture „25. maj“ Dolovo predstavlja organizacioni centar zajednice čija se svrha ogleda u tome da zadovolji kulturne potrebe meštana, očuva i prezentuje kulturno nasleđe i podrži amaterizam u kulturi. Prostor nosi veliki potencijal u okviru 1.600 m², koje čine biblioteka, društvene prostorije, etno soba, velika sala, sala diskoteke (koja se koristi za potrebe Kluba društvenih igara, programske aktivnosti, zabavne događaje, aktivnosti udruženja i probe folklornog ansambla) i drugo. Dom kulture je poznat i po svom nekadašnjem bioskopskom programu i školovanim kinooperaterima. Bioskop danas nažalost ne radi, ali i dalje postoji arhiva filmova Jugosalavije.

 

AKC Gnezdo

Organizacija:

Velikogradištanska gitarijada

Partneri:

Fakiri sa juga

Predstava „Virus“, u produkciji Velikogradištanske gitarijade, bavi se  problemom osoba koje su obolele od HIV virusa. Istovremeno, predstava je posvećena i svim drugim marginalizovanim grupama, ne samo osobama obolelim od HIV virusa. Bavi se problemom predrasuda i stereotipa. „Virus“ deluje na povećanje i buđenje empatije, promoviše vrednosti zajedništva, saživota, podstiče na razmišljanje o pomoći svakom kome je pomoć potrebna.

U predstavi veliku ulogu ima i bend koji uživo svira. Na ovaj način se promoviše Gradištanska gitarijada i podstiču se neafirmisani bendovi da se prijave i pošalju svoje demo snimke na gitarijadu.

 

Velikogradištanska gitarijada je manifestacija koja podrazumeva višednevno takmičenje koje podržava mlade neafirmisane rok bendove. Program je ispunjen i nizom propratnih kulturnih događaja kao što su izložbe, predstave, promocije knjiga, tribine, projekcije filmova, koncerti učenika muzičkih škola, radionice i interaktivni performansi.

 

Centar za savremenu kulturu i umetnost, Subotica

Organizacija:

Hleb teatar

Partneri:

Centar za savremenu kulturu i umetnost

„Marija Ručara“ je scenska interpretacija nepravedno zaboravljenog dela srpskih nadrealističkih pesnika Dušana Matića i Aleksandra Vuča. Poema je izašla u Knjižarnici „Svetlost“ Lazara P. Vukićevića iz Beograda 1935. godine kao prva knjiga edicije „Poezija i kritika“, ali je još pre puštanja u prodaju bila zabranjena, a nepovezani primerci uništeni.

„Marija Ručara“ i u sadašnjem vremenu snažno progovara o položaju žene radnice i predstavlja jasan krik obespravljene žene, kao svih nas koji smo ućutkani i čije se mišljenje i stav o gradu i zemlji u kojoj živimo ne uvažava, već je najglasniji zov profita, a surovo ekspoloatatisanje ljudi, prirode i zemlje vidljivo na svakom koraku.

Kroz ovu temu želimo da ukažemo na potencijalne perspektive prevazilaženja i revolucionarizovanja uslova svakodnevnog života u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma, njegovih paradigmi, politika, tehnika kontrole, zastrašivanja, uslova rada, migracijskih režima i demokratije.

 

Hleb teatar je umetnički projekat i trupa sastavljena od multidisciplinarnih umetnika-aktivista različitih generacija koje povezuje strast ka izvođačkoj umetnosti, u domenu teatra i umetničke igre, u procesnom/istraživačkom pozorištu i tema koje su provokativne i društveno-politički angažovane. Muzika, vizuelna umetnost, umetnička igra, fizički teatar, performans i poezija  su veštine i sredstva koja se koriste u kreiranju predstava sa osvešćujućim i pre svega isceljujućim karakterom. Hleb teatar je takođe posvećen umetničkoj edukaciji kroz radionice i projekte, smatrajući formiranje mladih umetnika jednom od svojih osnovnih misija. Kroz međunarodnu saradnju, koprodukcije i delovanje na međunarodnoj sceni cilj Hleb teatra je da povezuje kulturu i angažovanu produkciju i umetnike iz Srbije sa svetom. Organizujući gostovanja i radionice kolega iz sveta, Hleb teatar otvara mogućnost umetničkog usavršavanja, razmene i saradnje svojih članova, kao i umetnika iz cele zemlje.

Više o organizaciji možete pogledati na:

https://hlebteatar.wordpress.com/

https://www.facebook.com/hlebteatar

https://www.instagram.com/hlebteatar/?hl=en

 

Dom za nezbrinutu decu „Spomenak“, Pančevo

Organizacija:

Elektrika

Partneri:

Medai Nova, AuO

Udruženje Elektrika pod kuratorskim i koordinacionim mentorstvom Vladimira Palibrka organizuje participativnu radionicu izrade murala  sa korisnicima doma za nezbrinutu decu u Pančevu.

Program realizuju: Jovan Shpira Obradovic, Aleksandar Bunčić, Katie Woznicki, Vladimir Palibrk, Darko Pavlović.

 

Udruženje Elektrika postoji kao neformalna grupa od 2007. godine, a kao registrovana organizacija od 2012. godine. Bavi se promocijom alternativnih grafičkih izraza, izdavanjem stripova, organizacijom festivala i koncerata eksperimetalne muzike. Poslednjih godina aktivni su na polju street arta sa projektom „Strit Art Rezidenture“, koji kroz kreativnu saradnju spaja aktere domaće scene sa kolegama iz inostranstva.

 

Media Nova je medijsko-produkcijska organizacija koja je svoj rad na organizaciji i dokumentaciji kolektivnih kreativnih procesa usavršila na brojnim Erasmus+ projektima na široj evropskoj sceni tokom poslednjih 10 godina.

 

AuO – ovaj kreativni street art duo čine Jovan Shpira Obradović, dizajner i producent zvuka, profesor na likovnoj akademiji u Novom Sadu i i veteran domaće grafiti scene, i Aleksandar Bunčić, profesor na odseku vajarstva u Novom Sadu. Već više od deceniju aktivni su na domaćoj sceni kao autori i edukatori na polju grafita i street arta.

 

Više o organizaciji možete pogledati na:

https://streetartresidencies.org/2021/06/10/mural-workshop-with-kids-at-mara-mandic-primary-school/

www.streetartresidencies.org

https://www.facebook.com/elektrika.pancevo

https://m.youtube.com/channel/UCAN0DwphIYKaywL02rJwzrw/videos?view=0&sort=da&flow=grid

 

Sela Aradac i Rušanj

Organizacija:

ArtEQ

Partneri:

PhotoExpo

„Spomen kuća anonimnog čoveka“, koja će se održati u Aradcu, selu kod Zrenjanina, deo je šireg koncepta umetnice i aktivistkinje Olje Nikolić Kie. Ova interaktivna izložba, događaj, „Spomen kuća“ (određenog čoveka ili žene) koja se zbiva u privatnom seoskom domaćinstvu, fokusira se na pamćenje svakodnevnih ljudi. Ona predstavlja jedinstvenu priliku za afirmaciju nekonvencionalnog kulturnog nasleđa, koje se često zanemaruje i prepušta zaboravu. Spomen kuće su najčešće posvećene javnim ličnostima, osobama koje su došle na glas zbog određenih delatnosti u javnoj sferi. Ovim projektom, na dokumentaran način, putem videa, audija, fotografija i oralne istorije, kao i predmeta iz svakodnevnog okruženja, daje se glas i vidljivost anonimnom čoveku. Drugim rečima, projektom se pokazuje herojstvo i važnost obično neobičnog čoveka, kao i uticaj istorijskog konteksta na njega, njegovu porodicu i šire okruženje. U Rušnju će stanovnicima/cama Rušnja i Beograda, kao i gostima iz Aradca biti predstavljena Spomen kuća Vidaka Mićkovića, kao proces u toku , a istovremeno i kao ogledni primer za primenu koncepta Spomen kuće na drugim mestima i u drugačijim sredinama. Koordinatorke programa održaće radionicu sa gostima i članovima Photoexpo tima iz Aradca tokom koje će diskutovati i zajedno imaginirati moduse primene. Obe lokalne sredine su siromašne u pogledu kulturno-umetničke ponude i savremenih umetničkih praksi, a nema ni dovoljno poveznica između ovih zajednica. Tokom centralnog događaja, izložbe u Aradcu, biće organizovano celodnevno druženje uz hranu karakterističnu za ovaj kraj i različite nacionalne kuhinje. Žitelji Aradca će prethodno učestvovati u oblikovanju sadržaja celokupnog događaja.

 

ARTEQ je nezavisno udruženje građana/ki čija je strategija inkluzivno povezivanje i uključivanje pojedinaca/ki i grupa u oblasti kulture i umetnosti, u cilju promocije novih umetničkih praksi i borbe za poboljšanje položaja manjinskih/marginalizovanih grupa. Udruženje se bavi unapređenjem umetničkih formi kroz teatar, performans, savremeni ples, vizuelnu umetnost, izložbe, film, muzičku produkciju, edukativne psiho-art, telesne i druge umetničke radionice; promocijom tolerancije i ravnopravnosti, nezavisno od nacionalne, etničke, polne i rodne pripadnosti; zalaganjem za slobodne aktivnosti pojedinaca ili grupa u različitim oblastima i formama kulture i umetnosti; multikulturalnim i multietničkim odnosima; i afirmacijom novih prostora, alternativnih umetničkih formi i izraza, kao i njihovih stvaraoca.

 

Photoexpo je osnovan 2008. godine u Aradcu. Deluje u cilju razvoja i promocije urbane kulture, kao i programa koji podstiču kreativnost dece i mladih. Programi koje realizuje vrše uticaj na lokalne kulturne politike, doprinose decentralizaciji kulture i uspostavljanju regionalne saradnje. Udruženje je do sada organizovalo muzičke festivale, izložbe i akcije u javnom prostoru, bavilo se uređenjem javnih prostora uz aktivno uključivanje građana/ki i obezbeđivalo saradnju različitih aktera na društvenoj sceni radi realizacije akcija od opšteg značaja.