U želji da se izbegne klasična forma festivala i aktuelni manir festivalizacije kulture, „Na sopstveni pogon“ donosi široku geografsku/prostornu, vremensku i programsku raznovrsnost. Ovogodišnji, osmi festival NSP realizovaće se u Zrenjaninu, Smederevu, Kragujevcu, Pančevu, Šapcu, Kruševcu, Užicu, Boru, Novom Kneževcu, kroz 12 događaja koji obuhvataju radionice, festivale, predstave, performanse i druge različite formate propi- tivanja, angažovanja i predstavljanja kulturnih sadržaja.
Kako bi festival najbolje odgovorio na potrebe aktera sa nezavisne kulturne scene, kojima je prven- stveno i namenjen, uslovi i kriterijumi konkursa su kreirani uz učešće svih zainteresovanih članica Asocijacije. Zajednički proces je imao za cilj da prevaziđe nedostatke sa kojima se bore organizacije civilnog sektora prilikom apliciranja na konkurse iz oblasti savremenog kulturnog stvaralaštva i da ponudi nov model sprovođenja konkursa. Važan deo kolektivnog procesa je bio i način odabira programa festivala.
Ove godine su programi prvi put odabrani kroz proces pariticipativnog žiriranja, u kome je svaki pri- javljeni projekat imao svog predstavnika. Predstavnici su učestvovali u ocenjivanju svih ostalih projekata, na osnovu čega je kreiran ovogodišnji program.
Osmi festival „Na sopstveni pogon“, pod sloganom jednog od programa – Saradnja za budućnost, otvoriće 19. oktobra u Kulturnom centru Zrenjanin predstava Mehanizam (Transformatora – platforme za transformaciju stvarnosti putem umetnosti). Ova predstava nastala je iz višemesečnog istraživanja fizičkih, emotivnih i psiholoških mehanizama koji onemogućavaju pojedincu da napravi promenu i prevaziđe sopstvene barijere, sa posebnim fokusom na izazove sa kojima se susreće Žena. Predstave Vrednost žene (udruženja BAZAART) i Marija Ručara (udruženja Hleb Teatar) takođe propituju položaj žene danas, sa osvrtom na radna prava i na manje očigledne oblike diskriminacije i omalovažavanja sa kojima se mnoge žene svakodnevno susreću. Na programu će se naći i predstava „O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica“ (Grupe Hajde da…) koja potvrđuje aktuelnost teme iscrpljenosti u svim životnim segmentima: društvenom, političkom, ekonomskom i radnom.
Festival „Na sopstveni pogon“ obuhvatiće i festival KRAF – Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma (udruženja MillenniuM), čiji koncept je baziran na promociji mira, demokratizacija, decentralizacije, debate, kao i afirmisanih i mladih autora svih formi. Iako ovaj festival postoji od 2007. godine, sistemska podrška izostaje, što dodatno ukazuje na neophodnost solidarnosti i međusobnog povezivanja i podrške. Pitanjem demokratije, šta je ona danas, koji njen oblik je optimalan, da li je uopšte moguća i ima li alternativu, baviće se i društvena igra nastala iz projekta „Izvođenje demokratije“ (organizacije KIOSK). Ovo je takođe jedna važna međusektorska saradnja, jer će se program održati u javnoj instituciji – Narodnoj biblioteci u Boru.
Bitan deo festivala su i radionice namenjene mladima, kojima se ističe važnost kulture za razvoj dece i mladih, ali ujedno i otvara prostor na nezavisna sceni za upliv novih ideja, kao i za razmenu već postojećih iskustava.
„Saradnja za budućnost“, projekat po kome je osmišljen ovogodišnji slogan festivala, ukazuje upravo na važnost razmene. Kroz njega će biti realizovane dramske i scenografske radionice u Zrenjaninu, koje će organizacija Fakiri sa juga i CEKOM održati mladima. Deo razmene ove dve organizacije jeste i predstava Indigo (organizacije CEKOM) koja će se odigrati u Alternativnom kulturnom centru Gnezdo u Kruševcu, koja govori o ljudskoj potrebi da stvari budu sistematizovane i ukalupljene. Predstava End call (organizacije Kulturociklin), sa druge strane, obuhvata i temu iscrpljenosti i zarobljenosti obradom svojih iskustava rada kroz proteklih par godina pandemije.
Učenike Užičke gimnazije kroz projekat „Od Makedonije do Užica“ (u saradnji sa Užičkom književnom republikom) očekuje razgovar o pričama makedonskih autorki i o temama koje pokreću – migracijama, identitetima, ženskim iskustvima i folklornoj tradiciji, nakon čega će imati priliku i da napišu kritičke tekstove o nekoj od priča pod mentorstvo članica udruženja Pobunjene čitateljke. Grad Pančevo će dobiti i novi mural na zidu Osnovne škole specijalnog obrazovanja Mara Mandić kao rezultat radionice strit arta koju će članovi udruženja Elektrika zajedno sa članovima Media Nove realizovati sa učenicima škole. Udruženje Satibara u saradnji sa Kulturnom zonom će zatvoriti festival 11. decembra u Novom Kneževcu javnim prikazivanjem rezultata multimedijalne radionice „Zimski svici“. Ova radionica će mladima, pored prilike da se isprobaju u stvaranju najkraćih video formata, omogućiti i da podele sa publikom domaštavanja često melanholičnog okruženja, stavove o prostorima i svojim potrebama za „toplijim kulturnim politikama”. Uz to će biti prikazan i aktivistički mokumentarni film „Žestoka voda”.
Program
Predstava Mehanizam
Mesto: Kulturni centar Zrenjanin
Grad: Zrenjanin
Vreme: 19.10.2022. u 20h
Organizacija: Transformator-platforma za transformaciju stvarnosti putem umetnosti Domaćin: CEKOM
O programu:
Predstava fizičkog teatra Mehanizam nastala je tokom višemesečnog istraživanja telesno-duševno- psihičkih obrazaca koji utiču na nivo životnosti ljudskog Bića. Autorke su četiri umetnice koje u predstavi razotkrivaju pojedine slojeve sopstvenih mehanizama – automatizama, samosabotaža, iluzija. Ispod svih slojeva su svesnost, ranjivost i mogućnost izbora. Predstava se bavi pitanjima od univerzalnog značaja za svakodnevni život i telesno-duševno-psihičko zdravlje Čoveka u savremenom društvu, sa posebnim fokusom na izazove sa kojima se u tom smislu sreće Žena.
Autorke i performerke: Aleksandra Jelić, Vera Erac, Nataša Milojević, Olivera Milojević Čavić
Produkcija: sopstvena
Podrška: Magacin u Kraljevića Marka 4–8
Predstava Vrednost žene
Mesto: Kulturni centar Smederevo Grad: Smederevo
Vreme: 22.10.2022. u 20h
Organizacija: BAZAART
Domaćin: Omladinsko pozorište Patos
O programu:
Predstava Vrednost žene pretresa odnos i (ne)zadovoljstvo žene prema ličnom uspehu i društvenoj poziciji, i odnos savremenog društva prema (ne) uspehu žene. Predstava je nastala kroz divajzing proces prema istraživanju „Kriterijumi i aspekti kreiranja pojma uspešne žene u Srbiji“ Dr Tamare Nikolić, docentkinje na Filološkom fakultetu. Uzorak istraživanja bile su žene iz gradske sredine za koje na prvi pogled ne bismo pomislili da su žrtve svakodnevnog omalovažavanja ili mobinga. Ideja iza predstave je osvetljavanje manje očiglednih, a opet bliskih slučajeva diskriminacije koji se svakodnevno ignorišu. U svetu u kome se promovišu vrednosti kao što su individualnost, samostalnost, ravnopravnost i rad na sebi ipak dolazi do svakodnevne diskriminacije i međusobnog sputavanja. Vrednost žene vraća na početak – sigurno je nešto propušteno u kakofoniji glasova koja nameće očekivanja i od žena i od muškaraca. Još uvek se slušaju dok pričaju priče o idealima uspeha. Vrednost žene nudi Podršku, kao vrednost koja nam je trenutno najpotrebnija.
Koautori/izvođači: Nataša Milojević, Mina Ćirić, Tamara Jeremić, Marko Nektan
Dramaturgija: Mina Ćirić
Istraživačica: Dr Tamara Nikolić
Kostim i scenografija: Tamara Jeremić
Muzika: Bogdan Brudar
Konsultantkinja za režiju: Sunčica Milosavljević Svetlo/ton: Đorđo Ivanović
Produkcija: BAZAART
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja, Magacin u Kraljevića Marka 4–8
Nezavisni KRAF – Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i
akademskog filma 2022.
Mesto: Kulturni centar Ummus, Daničićeva 3 (hol Knjaževsko-srpskog teatra)
Grad: Kragujevac
Vreme: 24.– 26.10.2022.
Organizacija: Udruženje MillenniuM
Partneri: Knjigoskop, Prozaonline, Društvo za održivu budućnost Koraci, Zrenjaninski socijalni forum (ZSF), Satibara
O programu:
Ovogodišnji, šesnaesti po redu KRAF (Kragujevač- ki festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma) posvećen je filmskom stvaralaštvu nezavisne kulturne i aktivističke scene Srbije i regiona. Kon- cept ovog prvog filmskog festivala Kragujevca ba- ziran je na promociji mira, demokratizacije, debate i decentralizacije, kao i na promociji afirmisanih i mladih autora svih formi. Ovogodišnji KRAF uključuje projekciju tridesetak (kratkih igranih i dokumentarnih) filmova koji nisu prisutni na uobičajenim filmskim manifestacijama, debatni program na aktuelne teme, razgovore sa autorima, prateći program (izložba, džez koncert) i dodelu jedinstvenog priznanja za decentralizaciju filmske umetnosti u Srbiji. Ovogodišnjim izdanjem fes- tivala, zahvaljujući resursima nezavisne kulturne scene, održava se kontinuitet KRAF-a i istovre- meno zagovara održivost nezavisnih programa van diskriminatorskih političkih odluka.
Osnivač KRAF festivala: dr Vladimir Paunović Direktorka KRAF festivala: Marija Ilić
Učesnici programa: Marija Rodić (Udruženje Satibara), Aleksandar Gubaš (Knjigoskop), Zoran Ilić (Prozaonline), Branislav Markuš (reditelji), Aida Ćorović (Koraci), Živko Ivković (novinar), Ivan Bogićević (producent)
Street art radionica
Mesto: školsko dvorište Osnovne škole Mara Mandić Grad: Pančevo
Vreme: 23.10 – 6.11.2022.
Organizacija: Udruženje za razvoj kulture Elektrika Partneri: Media Nova
O programu:
Udruženje Elektrika pod kuratorskim i koordinacionim mentorstvom Vladimira Palibrka organizuje participativnu radionicu izrade murala u školskom dvorištu sa učenicima sa smetnjama u razvoju iz Osnovne škole Mara Mandić u Pančevu. Ova saradnja se nastavlja na veoma uspešne rezultate prošlogodišnjih aktivnosti na istoj lokaciji. Učešće na radionici je otvoreno za sve od 14 do 114 godina, a realizuje se u saradnji sa profesorima likovne kulture. Radionica obuhvata teroijsko-istorijske inpute o grafitima i strit artu, mentorski rad na izradi skice i realizaciju zajedničkog murala sa učesnicama i učesnicima.
Program realizuju: Jovan Špira Obradović, Alek- sandar Bunčić, Katie Woznicki, Vladimir Palibrk, Darko Pavlović
Predstava O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica
Mesto: Kulturni centar Zrenjanin
Grad: Zrenjanin
Vreme: 22.10.2022. u 20h
Organizacija: Grupa Hajde da
Domaćin: Umetnička asocijacija Zrenjanin
O programu:
„Kao da mirovanja nikada nije bilo. Kao da smo uvek hodali i trčali, bez prestanka i bez milosti. Kao da smo strahovali šta će biti ako se zaustavimo. Taj trenutak tišine i bespomičnosti. Kao neka smrt. Zato mora da se hoda dalje, da bismo dokazali da smo živi, da nas drugi vide, i da nas neće izbrisati iz svojih sećanja.“
Predstava O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica nastala je u okviru projekta „Redovno u zoni neživljivosti“ koji istražuje kako uslovi života – društveni, politički, ekonomski, radni – dovode ljude u stanje konstantne iscrpljenosti. Projekat istražuje kako se prihvatanjem ovih uslova (za šta drugačiji izbor nije uvek dostupan) učestvuje u sopstvenom isključivanju iz života i biva ostavljenim u zoni ’neživljivosti’. Pet izvođača ’mlađe generacije’, ispitujući svoje izvore iscrpljivanja, promišljaju mogućnosti otpora kroz zaustavljanje i tokom predstave nude i publici priliku za kolektivno mirovanje. Premijerno izvođenje predstave u Kulturnom centru Zrenjanina 22. oktobra 2022. godine realizuje se u partnerstvu sa Umetničkom asocijacijom Zrenjanin. Nakon predstave biće organizovan razgovor sa publikom.
Produkcija: Grupa Hajde da…
Koncept, dramaturgija i politika pokreta: Marko Pejović
Koreografija i izvođenje: Ana Obradović, Anđela Žugić, Isidora Poledica, Miloš Janjić, Simonida Žarković Koreograf mentor: Isidora Stanišić
Kostimograf saradnik: Boris Čakširan
Lokalni koordinator za Zrenjanin: Vladimir Đurić Muzika: AKMV-18 – Hamartia, Studiob Noir – Our little Hearts Like Saturn, Parvus Decree – L’Autre Monde (Oneirscopic MIix)
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Kulturni centar Magacin, Festival „Na sopstveni pogon“, Kondenz festival, Kulturni centar Zrenjanin
Predstava Marija Ručara
Mesto: Kulturni centar Šabac, Alternativni kulturni centar Gnezdo i FDU
Grad: Šabac, Kruševac, Beograd
Vreme: 29.10. u 15h, 8.11.2022. u 19h i 10.11.2022. u 19h
Organizacija: Hleb teatar
Domaćin: Kombinart, Fakiri sa juga, OKtobarski salon
O programu:
Marija Ručara je scenska interpretacija nepravedno zaboravljenog dela srpskih nadrealističkih pesnika Dušana Matića i Aleksandra Vuča. Poema je izašla u Knjižarnici „Svetlost“ Lazara P. Vukićevića iz Beograda 1935. godine kao prva knjiga edicije „Poezija i kritika“, ali je još pre puštanja u prodaju bila zabranjena, a nepovezani primerci uništeni. Marija Ručara i u sadašnjem vremenu snažno progovara o položaju žene radnice i predstavlja jasan krik obespravljene žene, kao i svih onih čije se mišljenje i stav o gradu i zemlji u kojoj žive ne uvažava, jer je najglasniji zov profita, a surovo ekspoloatatisanje ljudi i prirode vidljivo na svakom koraku. Cilj je da se kroz ovu temu ukaže na potencijalne perspektive prevazilaženja i revolucio- narizovanja uslova svakodnevnog života u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma i njegovih politika, tehnika kontrole, zastrašivanja, uslova rada i migracijskih režima.
Umetnuti tekstovi: Aleksandar Rangelov, Dušan Vasiljev, L. Lazarević, Milan Drainac, Stanislav Šimić, Dobriša Cesarić, Milivoje Ristić, tekstovi malih oglasa 2021, tekstovi izvođača
Režija i dramaturgija: Sanja Krsmanović Tasić Igraju: Marta Keler, Jugoslav Hadžić, Danilo Kara- pandža, Sanja Krsmanović Tasić
Muzika: Jugoslav Hadžić
Scenografija i kostim: Hleb teatar
Izrada scenografije: Nikola Tasić
Dizajn programa i postera: Danilo Karapandža
Fotografija: Anastasia Tasić
Konsultant na projektu: Srđan Atanasovski Tehnička podrška: Nikola Tasić
Podrška: Rekonstrukcija ženski fond RŽF i Kulturni centar Magacin
Produkcija: Udruženje Umetnička Utopija (UUU)
Radionica Od Makedonije do Užica
Mesto: Užička gimnazija
Grad: Užice
Vreme: 10.11.2022. u 12h
Organizacija: Pobunjene čitateljke
Domaćin: Užička književna republika
O programu:
Pobunjene čitateljke gostovaće u Užicu kod Užičke književne republike, sa kojom se organizuje jed- nodnevni čitalački klub/radionica sa mladima iz Užičke gimnazije. Jedan od povoda susreta jeste najnoviji, šesti broj biltena Pobunjeno čitam, koji je posvećen feminističkoj i kvir makedonskoj književ- nosti. Na radionici će se sa mladima razgovarati o pričama tri makedonske autorke (Kaline Maleske, Lidije Dimkovske i Rumene Bužarovske) i o temama koje pokreću – migracije, identiteti, žens- ka iskustva, bajke i folklorna tradicija. Učesnice/i će kroz radionicu imati priliku da dobiju širu sliku o savremenoj makedonskoj književnoj produkciji, sa posebnim akcentom na feminističke i kvir poetike, a nakon radionice imaće priliku i da napišu kratke kritičke tekstove o nekoj od priča makedonski autorki. Pobunjene čitateljke će sa njima raditi urednički i mentorski, i spremiti tekstove
za objavljivanje na sajtu mini.bookvica.net i/ili na društvenim mrežama grupe.
Učesnici: Dara Šljukić, Borisav Matić, Gordana Danilović (koordinatorka na terenu)
Predstava INDIGO
Mesto: Alternativni kulturni centar Gnezdo Grad: Kruševac
Vreme: 11.11.2022. u 18h
Organizacija: CEKOM
Domaćin: Fakiri sa juga
O programu:
Predstava INDIGO je autorsko delo grupe Zrenjaninaca i nastala je primenom kreativnog dramskog metoda. Ko su ljudi koji se ne ponašaju u skladu sa nametnutim društvenim normama i čime je posut njihov životni put? Kako obrazovni sistem utiče na decu koja teže ka nečem što odstupa od osmišljenog i serviranog? Zašto nemaju podršku i kakav je njihov odgovor na negativne vršnjačke reakcije? Ovo je predstava koja je eksperiment o eksperimentu i koja govori o ljudskoj potrebi da stvari budu sistematizovane i ukalupljene. Realne priče mladih učesnika u predstavi predstavljale su polaznu tačku procesa nastanka ove priče o životu jednog dečaka sa margine, koga društvo ne prihvata.
Reč autora Dušana Kalejskog:
Ideja iz koje je nastala predstava rodila se iz razgovora grupe o problemima neshvaćenosti, pre svega vršnjačke, a onda i roditeljske, sistemske i globalne. U prikupljanju materijala za rad došli smo u kontakt sa ’parapsihološkom’ teorijom da u generacijama rođenim posle 70-ih godina XX veka postoje deca koju odlikuje posebno razumevanje globalnih struktura, deca koja uviđaju probleme savremenog društva, koja imaju rano iskazane umetničke afinitete. Ova deca, koju nazivaju indigo decom, na žalost teško uspevaju da se snađu u datim okolnostima i često se vatra koja gori u njima polako gasi. Indigo je i simbol kopije, pravljenja istih oblika i oblikovanja istog. Analizirali smo i proučavali više ozbiljnih problema koji se tiču mladih ljudi i uspeli da diletantskim pristupom oživimo priču o jednom dečaku i njegovoj borbi.
Uloge: Mirta Crkvenjakov, Aleksa Ninčić, Miša Patarica, Predrag Karanjac, Maša Miladinović, Aleksandar Solarov, Luka Đurđević, Milica Turinski, Anastasija Vanja Romanov, Anja Kalić, Milica Graovac, Milica Tucakov, Mara Vidaković, Anđela Nedeljković
Autori teksta: Dušan Kalejski i Predrag Karanjac Rad sa grupom i režija: Dušan Kalejski
Mentor: Smiljana Tucakov
Producent: Smiljana Tucakov i Vladimir Garboš Originalna muzika: Boba Vidrić i Dušan Kalejski Izbor muzike: Boba Vidrić i Predrag Karanjac Songovi: Zrenjaninski Kamerni hor
Dizajn svetla: Tamara Rajić i Vladimir Garboš Animacija i scenski efekti: Tamara Rajić
Kostimi: Neda Kovač
Rekvizita i scenografija: Miša Patarica i Boba Vidrić Scenski pokret: Neda Kovač i Marko Pejović Glasovi iz offa: Stefan Juanin i Nadežda Sekulić Scenski govor: Smiljana Tucakov i Ljiljana Nikolić Realizacija svetla: Vladimir Garboš i Dušan Kalejski Realizacija muzike: Boba Vidrić
Realizacija animacije: Tamara Rajić
Izvođenje demokratije: društvena igra
Mesto: Narodna biblioteka Bor Grad: Bor
Vreme: 18.11.2022. u 19h Organizacija: KIOSK
Partneri: Narodna biblioteka Bor
O programu:
Šta je danas demokratija, šta podrazumeva i koje su ideje u nju upisane? Da li je demokratija moguća i da li ima alternativu? Kakav oblik demokratije je optimalan? Ova pitanja pred-stavljaju osnovu umetničkog projekta „Izvođenje demokratije“. Društvena igra u okviru projekta predstavlja priliku da se o datim pitanjima razgovara u dinamičnom formatu koji ne podrazumeva predznanje već otvorenost i maštu. Tokom igre publika će imati priliku i da se upozna sa nekim od stavova velikog broja sagovornika koji su do sada učestvovali u projektu. Sve učesnike očekuju vredna iznenađenja, pridružite nam se!
Tim projekta: Ana Adamović i Milica Pekić (Kiosk), Dragan Stojmenović (Narodna biblioteka Bor), Katarina Pejović (dramaturškinja), Jelena Miletić (Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto, Bor).
Saradnja za budućnost
Mesto: Kulturni centar Zrenjanin Grad: Zrenjanin
Vreme: 18.11.2022. u 20h predstava KULTUROCIKLIN END CALL,
19.11.2022. scenografske i dramske radionice Organizacija: Fakiri sa juga
Partneri: CEKOM, Kulturociklin
O programu (radionica):
CEKOM iz Zrenjanina, Fakiri sa juga i neformalna umetnička incijativa Kulturociklin iz Kruševca okupiće mlade, ali i lidere organizacija iz ova dva grada, i kroz zajedničke dramske i scenografske radionice, napraviće temelj buduće saradnje. Mladi učesnici imaće priliku da se upoznaju sa različitim segmentima jedne pozorišne predstave i sa važnošću audio-vizuelnih elemenata za što efektniju realizaciju. Tokom radionica mladi će se, koristeći različite likovne i dramske metode, baviti zajedničkim vršnjačkim problemima i promišljati svoj odnos prema široj društvenoj realnosti i svoju generacijsku poziciju u društvu. Radionica će mladima takođe pružiti mogućnost da iskažu svoj odnos prema savremenoj umetnosti i kako razume- ju svoje mesto u kulturnom polju. Cilj radionice je formulisanje teme koja će predstavljati temelj buduće saradnje date tri organizacije i mladih učesnika.
Voditeljka scenografske radionice: Kaća Dimitrijević (akademska slikarka, samostalna umetnica)
Voditelji dramske radionice: Sandra Maksimović (profesorka srpskog jezika i književnosti)
O programu (predstava):
Predstava KULTUROCIKLIN END CALL predstavlja svojevrsni pozorišni esej o kulturološkim on line/ on stage/on ground fenomenima, od crvenog tast- era END CALL sa Zum platforme do crvene lopte. Drugim rečima, ona predstavlja svojevrsnu refleksiju grupe Kulturociklin nad četvorogodišnjim bavljenjem fenomenom kulture, uključujući i kulturu interneta. U ovu završnu formu Kulturociklina inkorporirano je sve kroz šta je grupa u svom radu prošla – od radionica, ličnih iskustava, preko razgovora sa publikom, do prilagođavanja najrazličitijim okolnostima i formatima rada. Predstava je prikazana na dva svetska festivala – UNESCO i IDEA festivalu tokom 2021. godine i na tri domaća festivala u maju iste godine – kruševački FEŠT, 63. Majske igre u Bečeju i trstenički Moravski cvetić, na kojima je dobila brojne nagrade.
Režija: Sandra Maksimović
Svetlo: Nina Nasković
Zvuk: Sandra Maksimović
Šminka: Ana Atansaković
Igraju: Jelena Vučković, Martin Tomić, Ivan Dimitrijević, Nikola Mitrović, Stefan Mitrović, Andrej Tomić
Marko Pejović (pozorišni praktičar, iz Beograda, dugogodišnji saradnik CEKOM-a)
Dušan Kalejski (dramski pedagog iz CEKOM-a)
Multimedijalna radionica Zimski svici
Mesto: Kulturna zona K3
Grad: Novi Kneževac
Vreme: 9.–11.12.2022. celodnevne multi medijalne radionice i 11.12. u 19h javni događaj „Veče zimskih svitaca“
Organizacija: Satibara
Partner: Kulturna zona K3
O programu:
Multimedijalna radionica „Zimski svici“ održava se u partnerstvu Satibare iz Beograda i Kulturne zone iz Novog Kneževca. Mladi Novokneževčani imaće priliku da u toku tri dana pohađaju radionice kratkih videa, stop-trika, gifova, aplikacija društvenih mreža (Tik-Tok, Story, Reel…) i eksperimentišu sa AI Art Generatorom. Oni će takođe imati priliku da putem pokretnih (videa), jedva pokretnih (gifova) ili nepokretnih slika (plakata, ilustracija) kreiraju inovativne načine za prevazilaženje zimske uspavanosti svog mesta. Ilustrovaće svoju mladalačku energiju, koja poput svitaca u mraku ne dozvoljava da nastane potpuna tama i tišina. Podeliće sa publikom domaštavanja često melan- holičnog okruženja, stavove o prostorima i svojim potrebama za „toplijim kulturnim politikama” i naučiće osnove stvaranja najkraćih video-formata i vizuelnih predstava različitih emocija i tema. „Veče zimskih svitaca“ je naziv javnog događaja koji će se održati 11. decembra u 19h i na kom će se prezentovati sadržaji nastali na radionicama, uz razgovor sa učesnicima i publikom. Takođe, održaće se projekcija aktivističkog mokumentarnog filma Žestoka voda, u koprodukciji Satibare i K3 i autora: tinejdžera iz Novog Kneževca.
Voditeljka radionica i koordinatorka projekta: Marija Rodić (Satibara)
Prometerka projekta i lokalna koordinatora: Jelena Bandin (K3)
Voditelj radionica i dizajner na projektu: Antun Gverović (Satibara)