Izvođenje demokratije – društvena igra
Mesto: Narodna biblioteka Bor
Vreme: 18.11. u 19h
Organizacija: KIOSK
Partneri: Narodna biblioteka Bor
O programu: Šta je danas demokratija, šta podrazumeva i koje su ideje u nju upisane? Da li je demokratija moguća i da li ima alternativu? Kakav oblik demokratije je optimalan? Ova pitanja predstavljaju osnovu umetničkog projekta „Izvođenje demokratije“. Društvena igra u okviru projekta predstavlja priliku da se o datim pitanjima razgovara u dinamičnom formatu koji ne podrazumeva predznanje već otvorenost i maštu. Tokom igre publika će imati priliku i da se upozna sa nekim od stavova velikog broja sagovornika koji su do sada učestvovali u projektu. Sve učesnike očekuju vredna iznenađenja, pridružite nam se!
Tim projekta: Ana Adamović i Milica Pekić (Kiosk), Dragan Stojmenović (Narodna biblioteka Bor), Katarina Pejović (dramaturškinja), Jelena Miletić (Centar za neformalnu komunikaciju Nemušto, Bor)
Video-still_camera Ana Adamovic
Nezavisni KRAF – Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma
Mesto: Kulturni centar Ummus, Daničićeva 3 (hol Knjaževsko-srpskog teatra)
Vreme: 24.10.2022.–26.10.2022.
Organizacija: MillenniuM
Partneri: Knjigoskop, Satibara, Prozaonline, Društvo za održivu budućnost Koraci, Zrenjaninski socijalni forum (ZSF)
O programu: Ovogodišnji, šesnaesti po redu KRAF (Kragujevački festival antiratnog, angažovanog i akademskog filma) posvećen je filmskom stvaralaštvu nezavisne kulturne i aktivističke scene Srbije i regiona. Koncept ovog prvog filmskog festivala Kragujevca baziran je na promociji mira, demokratizacije, debate i decentralizacije, kao i na promociji afirmisanih i mladih autora svih formi. Ovogodišnji KRAF uključuje projekciju tridesetak (kratkih igranih i dokumentarnih) filmova koji nisu prisutni na uobičajenim filmskim manifestacijama, debatni program na aktuelne teme, razgovore sa autorima, prateći program (izložba, džez koncert) i dodelu jedinstvenog priznanja za decentralizaciju filmske umetnosti u Srbiji. Ovogodišnjim izdanjem festivala, zahvaljujući resursima nezavisne kulturne scene, održava se kontinuitet KRAF-a i istovremeno zagovara održivost nezavisnih programa van diskriminatorskih političkih odluka.
Osnivač KRAF festivala: dr Vladimir Paunović
Direktorka KRAF festivala: Marija Ilić
Učesnici programa: Marija Rodić (Udruženje Sartibara), Aleksandar Gubaš (Knjigoskop), Zoran Ilić (Prozaonline), Branislav Markuš (reditelji), Aida Ćorović (Koraci), Živko Ivković (novinar), Ivan Bogićević (producent).
Dizajn plakata – Goran Dimić
Predstava Marija Ručara
Mesto: Alternativni kulturni centar Gnezdo
Vreme: 10.11. u 19h
Organizacija: Hleb teatar
Domaćin: Fakiri sa juga
Predstava INDIGO
Mesto: Alternativni kulturni centar Gnezdo
Vreme: 11.11.2022. u 18h
Organizacija: CEKOM
Domaćin: Fakiri sa juga
O programima:
Predstava Marija Ručara
Marija Ručara je scenska interpretacija nepravedno zaboravljenog dela srpskih nadrealističkih pesnika Dušana Matića i Aleksandra Vuča. Poema je izašla u Knjižarnici „Svetlost“ Lazara P. Vukićevića iz Beograda 1935. godine kao prva knjiga edicije „Poezija i kritika“, ali je još pre puštanja u prodaju bila zabranjena, a nepovezani primerci uništeni. Marija Ručara i u sadašnjem vremenu snažno progovara o položaju žene radnice i predstavlja jasan krik obespravljene žene, kao i svih onih čije se mišljenje i stav o gradu i zemlji u kojoj žive ne uvažava, jer je najglasniji zov profita, a surovo ekspoloatatisanje ljudi i prirode vidljivo na svakom koraku. Cilj je da se kroz ovu temu ukaže na potencijalne perspektive prevazilaženja i revolucionarizovanja uslova svakodnevnog života u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma i njegovih politika, tehnika kontrole, zastrašivanja, uslova rada i migracijskih režima.
Umetnuti tekstovi: Aleksandar Rangelov, Dušan Vasiljev, L. Lazarević, Milan Drainac, Stanislav Šimić, Dobriša Cesarić, Milivoje Ristić, tekstovi malih oglasa 2021, tekstovi izvođača
Režija i dramaturgija: Sanja Krsmanović Tasić
Igraju: Marta Keler, Jugoslav Hadžić, Danilo Karapandža, Sanja Krsmanović Tasić
Muzika: Jugoslav Hadžić
Scenografija i kostim: Hleb teatar
Izrada scenografije: Nikola Tasić
Dizajn programa i postera: Danilo Karapandža
Fotografija: Anastasia Tasić
Konsultant na projektu: Srđan Atanasovski
Tehnička podrška: Nikola Tasić
Predstavu podržali: Rekonstrukcija ženski fond RŽF i Kulturni centar Magacin
Produkcija: Udruženje Umetnička Utopija (UUU)
Dizajn plakata Danilo Karapandža
Predstava Indigo
Predstava INDIGO je autorsko delo grupe Zrenjaninaca i nastala je primenom kreativnog dramskog metoda. Ko su ljudi koji se ne ponašaju u skladu sa nametnutim društvenim normama i čime je posut njihov životni put? Kako obrazovni sistem utiče na decu koja teže ka nečem što odstupa od osmišljenog i serviranog? Zašto nemaju podršku i kakav je njihov odgovor na negativne vršnjačke reakcije? Ovo je predstava koja je eksperiment o eksperimentu i koja govori o ljudskoj potrebi da stvari budu sistematizovane i ukalupljene. Realne priče mladih učesnika u predstavi predstavljale su polaznu tačku procesa nastanka ove priče o životu jednog dečaka sa margine, koga društvo ne prihvata.
Reč autora Dušana Kalejskog: Ideja iz koje je nastala predstava rodila se iz razgovora grupe o problemima neshvaćenosti, pre svega vršnjačke, a onda i roditeljske, sistemske i globalne. U prikupljanju materijala za rad došli smo u kontakt sa ’parapsihološkom’ teorijom da u generacijama rođenim posle 70-ih godina XX veka postoje deca koju odlikuje posebno razumevanje globalnih struktura, deca koja uviđaju probleme savremenog društva, koja imaju rano iskazane umetničke afinitete. Ova deca, koju nazivaju indigo decom, na žalost teško uspevaju da se snađu u datim okolnostima i često se vatra koja gori u njima polako gasi. Indigo je i simbol kopije, pravljenja istih oblika i oblikovanja istog. Analizirali smo i proučavali više ozbiljnih problema koji se tiču mladih ljudi i uspeli da diletantskim pristupom oživimo priču o jednom dečaku i njegovoj borbi.
Uloge:
Olivera: Mirta Crkvenjakov
Goran: Aleksa Ninčić
Učitelj Mile: Miša Patarica
Dr Karazmičinski: Predrag Karanjac
Deca: Maša Miladinović, Aleksandar Solarov, Luka Đurđević, Milica Turinski, Anastasija Vanja Romanov, Anja Kalić, Milica Graovac, Milica Tucakov, Mara Vidaković, Anđela Nedeljković Autori teksta: Dušan Kalejski i Predrag Karanjac
Rad sa grupom i režija: Dušan Kalejski
Mentor: Smiljana Tucakov
Producent: Smiljana Tucakov i Vladimir Garboš
Originalna muzika: Boba Vidrić i Dušan Kalejski
Izbor muzike: Boba Vidrić i Predrag Karanjac
Songovi: Zrenjaninski Kamerni hor
Dizajn svetla: Tamara Rajić i Vladimir Garboš
Animacija i scenski efekti: Tamara Rajić
Kostimi: Neda Kovač
Rekvizita i scenografija: Miša Patarica i Boba Vidrić
Scenski pokret: Neda Kovač i Marko Pejović
Glasovi iz offa: Stefan Juanin i Nadežda Sekulić
Scenski govor: Smiljana Tucakov i Ljiljana Nikolić
Realizacija svetla: Vladimir Garboš i Dušan Kalejski
Realizacija muzike: Boba Vidrić
Realizacija animacije: Tamara Rajić
Dizajn plakata -Vladimir Garboš
Zimski svici
Mesto: Kulturna zona K3
Vreme: 9.12. –11.12. celodnevne multimedijalne radionice
11.12. u 19h javni događaj „Veče zimskih svitaca“
Organizacija: Satibara
Partner: Kulturna zona
O programu: Multimedijalna radionica „Zimski svici“ održava se u partnerstvu Satibare iz Beograda i Kulturne zone iz Novog Kneževca. Mladi Novokneževčani imaće priliku da u toku tri dana pohađaju radionice kratkih videa, stop-trika, gifova, aplikacija društvenih mreža (Tik-Tok, Story, Reel…) i eksperimentišu sa AI Art Generatorom. Oni će takođe imati priliku da putem pokretnih (videa), jedva pokretnih (gifova) ili nepokretnih slika (plakata, ilustracija) kreiraju inovativne načine za prevazilaženje zimske uspavanosti svog mesta. Ilustrovaće svoju mladalačku energiju, koja poput svitaca u mraku ne dozvoljava da nastane potpuna tama i tišina. Podeliće sa publikom domaštavanja često melanholičnog okruženja, stavove o prostorima i svojim potrebama za „toplijim kulturnim politikama” i naučiće osnove stvaranja najkraćih video-formata i vizuelnih predstava različitih emocija i tema. „Veče zimskih svitaca“ je naziv javnog događaja koji će se održati 11. decembra u 19h i na kom će se prezentovati sadržaji nastali na radionicama, uz razgovor sa učesnicima i publikom. Takođe, održaće se projekcija aktivističkog mokumentarnog filma Žestoka voda, u koprodukciji Satibare i K3 i autora:tinejdžera iz Novog Kneževca.
Realizatori projekta:
Voditeljka radionica i koordinatorka projekta: Marija Rodić (Satibara)
Prometerka projekta i lokalna koordinatora: Jelena Bandin (K3)
Voditelj radionica i dizajner na projektu: Antun Gverović (Satibara)
Lokalni koordinator: Goran Novakov (K3)
Fotografija iz Satibarine arhive
Street art radionica
Mesto: školsko dvorište Osnovne škole Mara Mandić
Vreme: 23.10. – 6.11.
Organizacija: Udruženje za razvoj kulture Elektrika
Partneri: Media Nova
O programu: Udruženje Elektrika pod kuratorskim i koordinacionim mentorstvom Vladimira Palibrka organizuje participativnu radionicu izrade murala u školskom dvorištu sa učenicima sa smetnjama u razvoju iz Osnovne škole Mara Mandić u Pančevu. Ova saradnja se nastavlja na veoma uspešne rezultate prošlogodišnjih aktivnosti na istoj lokaciji. Učešće na radionici je otvoreno za sve od 14 do 114 godina, a realizuje se u saradnji sa profesorima likovne kulture. Radionica obuhvata teroijsko-istorijske inpute o grafitima i strit artu, mentorski rad na izradi skice i realizaciju zajedničkog murala sa učesnicama i učesnicima.
Program realizuju: Jovan Špira Obradović, Aleksandar Bunčić, Katie Woznicki, Vladimir Palibrk, Darko Pavlović
Foto – Katie Woznicki
Predstava Vrednost žene
Mesto: Kulturni centar Smederevo
Vreme: 22.10.2022. u 20h
Organizacija: BAZAART
Domaćin: Omladinsko pozorište Patos
O programu: Predstava Vrednost žene pretresa odnos i (ne)zadovoljstvo žene prema ličnom uspehu i društvenoj poziciji, i odnos savremenog društva prema (ne)uspehu žene. Predstava je nastala kroz divajzing proces prema istraživanju „Kriterijumi i aspekti kreiranja pojma uspešne žene u Srbiji“ Dr Tamare Nikolić, docentkinje na Filološkom fakultetu. Uzorak istraživanja bile su žene iz gradske sredine za koje na prvi pogled ne bismo pomislili da su žrtve svakodnevnog omalovažavanja ili mobinga. Ideja iza predstave je osvetljavanje manje očiglednih, a opet bliskih slučajeva diskriminacije koji se svakodnevno ignorišu. U svetu u kome se promovišu vrednosti kao što su individualnost, samostalnost, ravnopravnost i rad na sebi ipak dolazi do svakodnevne diskriminacije i međusobnog sputavanja. Vrednost žene vraća na početak – sigurno je nešto propušteno u kakofoniji glasova koja nameće očekivanja i od žena i od muškaraca. Još uvek se slušaju dok pričaju priče o idealima uspeha. Vrednost žene nudi Podršku, kao vrednost koja nam je trenutno najpotrebnija.
Koautori/izvođači: Nataša Milojević, Mina Ćirić, Tamara Jeremić, Marko Nektan
Dramaturgija: Mina Ćirić
Istraživačica: Dr Tamara Nikolić
Kostim i scenografija: Tamara Jeremić
Muzika: Bogdan Brudar
Konsultantkinja za režiju: Sunčica Milosavljević
Svetlo/ton: Đorđo Ivanović
Produkcija: BAZAART
Podržano od strane Ministarstva kulture i informisanja i KC Magacina u Kraljevića Marka 4
Foto – Anđela Žugić
Radionica Od Makedonije do Užica
Mesto: Užička gimnazija
Vreme: 10.11.2022. u 12h
Organizacija: Pobunjene čitateljke
Domaćin: Užička književna republika
O programu: Pobunjene čitateljke gostovaće u Užicu kod Užičke književne republike, sa kojom se organizuje jednodnevni čitalački klub/radionica sa mladima iz Užičke gimnazije. Jedan od povoda susreta jeste najnoviji, šesti broj biltena Pobunjeno čitam, koji je posvećen feminističkoj i kvir makedonskoj književnosti. Na radionici će se sa mladima razgovarati o pričama tri makedonske autorke (Kaline Maleske, Lidije Dimkovske i Rumene Bužarovske) i o temama koje pokreću – migracije, identiteti, ženska iskustva, bajke i folklorna tradicija. Učesnice/i će kroz radionicu imati priliku da dobiju širu sliku o savremenoj makedonskoj književnoj produkciji, sa posebnim akcentom na feminističke i kvir poetike, a nakon radionice imaće priliku i da napišu kratke kritičke tekstove o nekoj od priča makedonskih autorki. Pobunjene čitateljke će sa njima raditi urednički i mentorski, i spremiti tekstove za objavljivanje na sajtu mini.bookvica.net i/ili na društvenim mrežama grupe.
Učesnici: Dara Šljukić, Borisav Matić, Gordana Danilović (koordinatorka na terenu)
Foto – Tanja Drobnjak
Predstava Mehanizam
Mesto: Kulturni centar Zrenjanin
Vreme: 19.10.2022. u 20h
Organizacija: Transformator-platforma za transformaciju stvarnosti putem umetnosti
Domaćin: CEKOM
Predstava O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica
Mesto: Kulturni centar Zrenjanin
Vreme: 22.10.2022. u 20h
Organizacija: Grupa Hajde da…
Domaćin: Umetnička asocijacija Zrenjanin
Saradnja za budućnost
Mesto: Kulturni centar Zrenjanin
Vreme: 18.11.2022. u 20h predstava Kulturociklin END CALL
19.11.2022. celodnevna radionica
Organizacija: Fakiri sa juga
Partneri: CEKOM, Kulturociklin
O programima:
Predstava Mehanizam
Predstava fizičkog teatra Mehanizam nastala je tokom višemesečnog istraživanja telesno-duševno-psihičkih obrazaca koji utiču na nivo životnosti ljudskog Bića. Autorke su četiri umetnice koje u predstavi razotkrivaju pojedine slojeve sopstvenih mehanizama – automatizama, samosabotaža, iluzija. Ispod svih slojeva su svesnost, ranjivost i mogućnost izbora. Predstava se bavi pitanjima od univerzalnog značaja za svakodnevni život i telesno-duševno-psihičko zdravlje Čoveka u savremenom društvu, sa posebnim fokusom na izazove sa kojima se u tom smislu sreće Žena.
Autorke i performerke: Aleksandra Jelić, Vera Erac, Nataša Milojević, Olivera Milojević Čavić
Produkcija: sopstvena
Podrška: Magacin u Kraljevića Marka 4-8
Foto – Nebojša Petrović
Predstava O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica
„Kao da mirovanja nikada nije bilo. Kao da smo uvek hodali i trčali, bez prestanka i bez milosti. Kao da smo strahovali šta će biti ako se zaustavimo. Taj trenutak tišine i bespomičnosti. Kao neka smrt. Zato mora da se hoda dalje, da bismo dokazali da smo živi, da nas drugi vide, i da nas neće izbrisati iz svojih sećanja.“
Predstava O iscrpljivanju ili plutanje van sopstvenih granica nastala je u okviru projekta „Redovno u zoni neživljivosti“ koji istražuje kako uslovi života – društveni, politički, ekonomski, radni – dovode ljude u stanje konstantne iscrpljenosti. Projekat istražuje kako se prihvatanjem ovih uslova (za šta drugačiji izbor nije uvek dostupan) učestvuje u sopstvenom isključivanju iz života i biva ostavljenim u zoni ’neživljivosti’. Pet izvođača ’mlađe generacije’, ispitujući svoje izvore iscrpljivanja, promišljaju mogućnosti otpora kroz zaustavljanje i tokom predstave nude i publici priliku za kolektivno mirovanje. Premijerno izvođenje predstave u Kulturnom centru Zrenjanina 22. oktobra 2022. godine realizuje se u partnerstvu sa Umetničkom asocijacijom Zrenjanin. Nakon predstave biće organizovan razgovor sa publikom.
Produkcija: Grupa Hajde da…
Koncept, dramaturgija i politika pokreta: Marko Pejović
Koreografija i izvođenje: Ana Obradović, Anđela Žugić, Isidora Poledica, Miloš Janjić, Simonida Žarković
Koreograf mentor: Isidora Stanišić
Kostimograf saradnik: Boris Čakširan
Lokalni koordinator za Zrenjanin: Vladimir Đurić
Muzika: AKMV-18 – Hamartia, Studiob Noir – Our little Hearts Like Saturn, Parvus Decree – L’Autre Monde (Oneirscopic MIix)
Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Kulturni centar Magacin, Festival „Na sopstveni pogon“, Kondenz festival, Kulturni centar Zrenjanin
Foto – Marko Pejović
Saradnja za budućnost
Udruženje CEKOM iz Zrenjanina, UG Fakiri sa juga iz Kruševca i neformalna umetnička inicijativa Kulturociklin iz Kruševca okupiće mlade, ali i lidere organizacija iz ova dva grada, i kroz zajedničke dramske i scenografske radionice, napraviće temelj buduće saradnje. Mladi učesnici imaće priliku da se upoznaju sa različitim segmentima jedne pozorišne predstave i sa važnošću audio-vizuelnih elemenata za što efektniju realizaciju. Tokom radionica mladi će se, koristeći različite likovne i dramske metode, baviti zajedničkim vršnjačkim problemima i promišljati svoj odnos prema široj društvenoj realnosti i svoju generacijsku poziciju u društvu. Radionica će mladima takođe pružiti mogućnost da iskažu svoj odnos prema savremenoj umetnosti i kako razumeju svoje mesto u kulturnom polju. Cilj radionice je formulisanje teme koja će predstavljati temelj buduće saradnje date tri organizacije i mladih učesnika.
Voditeljka scenografske radionice: Kaća Dimitrijević, akademska slikarka, samostalna umetnica (Fakiri sa juga)
Voditelji dramske radionice: Sandra Maksimović, profesorka srpskog jezika i književnosti
Marko Pejović, pozorišni praktičar, iz Beograda, dugogodišnji saradnik CEKOM-a,
Dušan Kalejski, dramski pedagog (CEKOM)
Foto – Tanja Drobnjak
Predstava Kulturociklin END CALL predstavlja svojevrsni pozorišni esej o kulturološkim on line/on stage/on ground fenomenima, od crvenog tastera END CALL sa Zum platforme do crvene lopte. Drugim rečima, ona predstavlja svojevrsnu refleksiju grupe Kulturociklin nad četvorogodišnjim bavljenjem fenomenom kulture, uključujući i kulturu interneta. U ovu završnu formu Kulturociklina inkorporirano je sve kroz šta je grupa u svom radu prošla – od radionica, ličnih iskustava, preko razgovora sa publikom, do prilagođavanja najrazličitijim okolnostima i formatima rada. Predstava je prikazana na dva svetska festivala – UNESCO i IDEA festivalu tokom 2021. godine i na tri domaća festivala u maju iste godine – kruševački FEŠT, 63. Majske igre u Bečeju i trstenički Moravski cvetić, na kojima je dobila brojne nagrade.
Režija: Sandra Maksimović
Svetlo: Nina Nasković
Zvuk: Sandra Maksimović
Šminka: Ana Atansaković
Igraju: Jelena Vučković, Martin Tomić, Ivan Dimitrijević, Nikola Mitrović, Stefan Mitrović, Andrej Tomić
Predstava Marija Ručara
Mesto: Kulturni centar Šabac
Vreme: 8.11. u 18h
Organizacija: Hleb teatar
Domaćin: Kombinart
O programu: Marija Ručara je scenska interpretacija nepravedno zaboravljenog dela srpskih nadrealističkih pesnika Dušana Matića i Aleksandra Vuča. Poema je izašla u Knjižarnici „Svetlost“ Lazara P. Vukićevića iz Beograda 1935. godine kao prva knjiga edicije „Poezija i kritika“, ali je još pre puštanja u prodaju bila zabranjena, a nepovezani primerci uništeni. Marija Ručara i u sadašnjem vremenu snažno progovara o položaju žene radnice i predstavlja jasan krik obespravljene žene, kao i svih onih čije se mišljenje i stav o gradu i zemlji u kojoj žive ne uvažava, jer je najglasniji zov profita, a surovo ekspoloatatisanje ljudi i prirode vidljivo na svakom koraku. Cilj je da se kroz ovu temu ukaže na potencijalne perspektive prevazilaženja i revolucionarizovanja uslova svakodnevnog života u vreme globalnog neoliberalnog kapitalizma i njegovih politika, tehnika kontrole, zastrašivanja, uslova rada i migracijskih režima.
Umetnuti tekstovi: Aleksandar Rangelov, Dušan Vasiljev, L. Lazarević, Milan Drainac, Stanislav Šimić, Dobriša Cesarić, Milivoje Ristić, tekstovi malih oglasa 2021, tekstovi izvođača
Režija i dramaturgija: Sanja Krsmanović Tasić
Igraju: Marta Keler, Jugoslav Hadžić, Danilo Karapandža, Sanja Krsmanović Tasić
Muzika: Jugoslav Hadžić
Scenografija i kostim: Hleb teatar
Izrada scenografije: Nikola Tasić
Dizajn programa i postera: Danilo Karapandža
Fotografija: Anastasia Tasić
Konsultant na projektu: Srđan Atanasovski
Tehnička podrška: Nikola Tasić
Predstavu podržali: Rekonstrukcija ženski fond RŽF i Kulturni centar Magacin
Produkcija: Udruženje Umetnička Utopija (UUU)
Dizajn plakata – Danilo Karapandža
Transformator – platforma za transformaciju stvarnosti putem umetnosti
Transformator je grupa umetnica i profesionalaca iz različitih oblasti koji veruju da su umetnost i život jedno i da je uz pomoć umetnosti i kulture moguće transformisati stvarnost i podsticati individualni i društveni razvoj. Osnovni cilj udruženja je uključivanje svih grupa građana i građanki u umetničke aktivnosti, koje su prvenstveno bazirane na pozorištu, performansu i plesu, i podsticanje razvoja njihovih stvaralačkih kapaciteta. Transformator se bori za društvo u kojem svi ljudi imaju pravo na stvaralaštvo i u kojem mogu iznova i neprestano da stvaraju svoj život i zajednicu u kojoj žive. Psihološkinje Vera Erac i Svetlana Kijevčanin i glumice Mirela Pavlović, Valentina Kovač i Draženka Čelebićanin odlučile su 2012. godine da osnuju udruženje građana Transformator, koje su u februaru 2013. i registrovale. Ono je rezultat njihove saradnje na nekoliko projekata, počevši od 2007. godine. Ideja o zajedničkoj platformi rodila se 2010. godine, iz želje da svoj rad učine pristupačnijim i vidljivijim. Transformator je zamišljen kao široka platforma koja svojim članicama daje prostor za različite forme istraživanja i rada.
Više o organizaciji možete pogledati na:
http://www.transformator.rs
https://www.facebook.com/groups/transformator
BAZAART
BAZAART je organizacija umetnika iz Srbije i regiona Zapadnog Balkana, sa sedištem u Beogradu, koja ima za cilj razvoj savremenih izvođačkih umetnosti i njihov dijalog sa društvom. BAZAART je osmišljen kao baza za saradnju umetnika, umetničkih grupa i stručnjaka u zemlji i regionu, na projektima koji neguju interdisciplinarno istraživanje, umetnički rad i edukaciju u oblasti izvođačkih umetnosti. Posebnu pažnju BAZAART posvećuje mladima kao učesnicima u kulturi. BAZAART je posvećen partnerskoj saradnji i zajedničkim projektima sa umetnicima na evropskom prostoru, s posebnim akcentom na region Zapadnog Balkana. Kroz regionalnu mrežu, BAZAART doprinosi razvoju umetnika, publike, umetničke komunikacije, saradnje i razmene, i deluje na unapređenje socijalnih tokova na ovim prostorima.
Više o organizaciji možete pogledati na:
http://bazaart.org.rs/
Omladinsko pozorište PATOS
Omladinsko pozorište PATOS osnovano je 1986. godine. PATOS je nastao iz socijalne potrebe grupe mladih ljudi da se okupljaju i iskazuju kroz pozorište. PATOS nije konvencionalan i komercijalan teatar. U svom repertoaru ima i dela koja su čista klasika, ali svaka predstava u osnovi nosi eksperiment i malu pozorišnu revoluciju. PATOS okuplja mlade pozorišne praktičare (profesionalne glumce, studente umetnosti i druge mlade ljude, ali i tinejdžere) oko istraživačkih i eksperimentalnih pozorišnih projekata, koje često realizuje u saradnji ili partnerstvu s profesionalnim pozorištima i umetničkim udruženjima i grupama u zemlji i inostranstvu.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.patos.org.rs/
NVO MillenniuM
NVO MillenniuM je organizacija nastala 1999. godine sa ciljem demokratizacije društva uz upotrebu kulture i umetnosti kao sredstva izražavanja vrednosti. Do sada su realizovali nekoliko stotina projekata od kojih su najpoznatiji KRAF, REFRAKT (Regionalni festival alternativne kulture), Đelem fest (partnerski), Međunarodna strip konferencija (partnerski), koordinacija Noći muzeja u Kragujevcu, prateći program Arsenal Festa, kao i veliki broj samostalnih projekata poput pozorišne predstave Povratak Zigija i portala popularne kulture i aktivizma POP Forum (www.popforum.rs). Radili su i produkciju dokumentarnih filmova Kongres zaborava, Živi zid, Poljubac Ele Ficdžerald, Crveni barjak, Pioniri građanskog društva, Koncert za mir, koji su prikazani na nacionalnim i regionalnim filmskim festivalima poput Filmskih susreta i Nišvila u Nišu, Festivala autorskog filma i Dok’N’ritam u Beogradu, Međunarodnog filmskog festivala u Tuzli i drugim. Osnivači su i dugogodišnji aktivni članovi Asocijacije NKSS.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.facebook.com/NGO-MillenniuM-542126495919695/
Knjigoskop
Knjigoskop je inicijativa namenjena popularizaciji i razvoju savremene književne produkcije za decu i mlade, razvoju čitalačkih navika kod dece i mladih i podršci bibliotečkoj mreži u Srbiji. Najvažniji projekti: blog Knjigoskop, mreža B.O.O.K. – Biblioteka odabranih omladinskih knjiga (u saradnji sa OPA), gostovanje Jasminke Petrović u Istri i serija književnih promocija po školama i bibliotekama u Srbiji.
Više o organizaciji možete pogledati na:
Prozaonline
Prozaonline je neformalno udruženje proznih pisaca sa prostora bivše Jugoslavije koje postoji od 2003. godine kao online projekat. Prozaonline ima za cilj objavljivanje i promovisanje savremene prozne književnosti sa ex-YU prostora. Do sada je svoje delovanje pretežno vezivala za Internet. Najvažniji projekti: promocija veb-sajta Prozaonline u kragujevačkom SKC-u (2007), TV prilog o Prozaonline na TV Skopje (Makedonija) i predstavljanje knjige pesama jednog od autora i bivših urednika Prozaoline (Alen Alispahić, Novi Sad) u Biblioteci Milutin Bojić u Beogradu (2010).
Više o organizaciji možete pogledati na:
Društvo za održivu budućnost Koraci
Društvo za održivu budućnost Koraci osnovano je 12. avgusta 2020. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Osnivači su: prof. dr Zoran Radovanović, prof. dr Smiljka Tomanović, prof. dr Jelena Simić, prof. dr Svetlana Stanarević, dr Dragoslav Popović, Aida Ćorović, Oljača. Dugoročno, udruženje ima za cilj da stvori održivu budućnost na polju društvenog, ekonomskog i kulturnog razvoja, sa posebnim osvrtom na zdravstvo, ekologiju, obrazovanje, socijalnu politiku i promovisanje demokratskih vrednosti.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.facebook.com/profile.php?id=100063949636165
Zrenjaninski socijalni forum
Udruženje Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) osnovano je 2014. godine. Članstvo ZSF-a čine bivši radnici devastirane zrenjaninske industrije, intelektualci leve orijentacije kao i prekarni radnici iz Zrenjanina. ZSF promoviše koncept demokratskog socijalizma, socijalne i nacionalne ravnopravnosti, solidarnosti, ljudskih i manjinskih prava. ZSF nastoji da poveže i organizuje radnike koji se bore za ostvarivanje svojih prava, penzionere, poljoprivrednike, nezaposlene kao i sve druge građane koji su drastično osiromašili u procesima restauracije kapitalizma. Jedna od osnovnih aktivnosti ZSF-a je organizovanje i zajedničko delovanje različitih levičarskih grupa u Srbiji koje deluju u asocijaciji Levi samit Srbije.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.facebook.com/zrenjaninskisocijalniforum/
Udruženje Elektrika
Udruženje Elektrika postoji kao neformalna grupa od 2007. godine, a kao registrovana organizacija od 2012. godine. Bavi se promocijom alternativnih grafičkih izraza, izdavanjem stripova, organizacijom festivala i koncerata eksperimetalne muzike. Poslednjih godina aktivni su na polju strit arta sa projektom Strit Art Rezidenture, koji kroz kreativnu saradnju spaja aktere domaće scene sa kolegama iz inostranstva.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.facebook.com/elektrika.pancevo
Media Nova
Media Nova je medijsko-produkcijska organizacija koja je svoj rad na organizaciji i dokumentaciji kolektivnih kreativnih procesa usavršila na brojnim Erasmus+ projektima na široj evropskoj sceni tokom poslednjih 10 godina.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://streetartresidencies.org/2021/06/10/mural-workshop-with-kids-at-mara-mandic-primary-school/
https://m.youtube.com/channel/UCAN0DwphIYKaywL02rJwzrw/videos?view=0&sort=da&flow=grid
Grupa Hajde da
Grupa Hajde da… (GHD) je nevladina organizacija koja je počela sa radom u proleće 1999. godine. Organizacija ima u svom članstvu psihologe, umetnike, socijalne radnike, menadžere. Programi koje je organizacija do sada realizovala spadaju u domen psihološke podrške, ličnog razvoja, osnaživanja, razvoja umetničke prakse, aktivizma. GHD od 2008. organizuje radionice i druge vrste programa koji su namenjeni povezivanju umetnika na polju izvođačkih umetnosti i pripadnika osetljivih grupa. Do danas je preko 750 osoba prošlo ove radionice. U nekoliko navrata smo kroz radionice podsticali saradnju više marginalizovanih grupa (osobe sa invaliditetom, veterani ratova 1991–1999, pripadnici LGBT populacije), kao i njihovo povezivanje sa budućim profesionalcima (učenici i učenice Baletske škole Lujo Davičo iz Beograda i studenti društvenih fakulteta). Grupa je dobila i više nagrada za svoj rad u domenu interkulturalnog učenja i inkluzije osetljivih grupa. Izdala je više priručnika za rad u kontekstu neformalnog obrazovanja. Kreirala je više plesnih produkcija: Kriva za Gausa, Reset (Nagrada na INFANT-u 2010. godine), Tanatos, Afanisis ili o presvlačenju, Hegel i duga lista prevara, kao i dva kratkometražna inkluzivna filma (Pogled (2020) i Skup (2022)) koji su prikazivani na mnogim festivalima u zemlji i inostranstvu.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.instagram.com/grupa_hajde_da/
https://www.facebook.com/O-iscrpljivanju-ili-plutanje-van-sopstvenih-granica-103888382483506
Umetnička asocijacija Zrenjanin
Umetnička asocijacija Zrenjanin je osnovana sa ciljem da umreži pojedince i grupe koji su aktivni na polju kulture i umetnosti u Zrenjaninu i da kroz zajedničke akcije i programe (izložbe, koncerte, performanse) ukaže i pokaže, predstavi i nastavi, neguje i reaguje. Takođe, želja UA je i da kroz realizovanje zajedničkih ideja, planova i programa doprinese razvoju savremene umetnosti u Zrenjaninu i da zajedničkim delovanjem doprinese animaciji i afirmaciji građanske kulture, umetnosti i stvaralaštva.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.youtube.com/user/UAZrenjanin
Hleb teatar
Hleb teatar je umetnički projekat i trupa sastavljena od multidisciplinarnih umetnika-aktivista različitih generacija koje povezuje strast ka izvođačkoj umetnosti, u domenu teatra i umetničke igre, u procesnom/istraživačkom pozorištu, kao i strast ka temama koje su provokativne i društveno-politički angažovane. Muzika, vizuelna umetnost, umetnička igra, fizički teatar, performans i poezija predstavljaju veštine i sredstva koje članovi Hleb teatra koriste u kreiranju predstava sa osvešćujućim i pre svega isceljujućim karakterom za njene stvaraoce. Hleb teatar je takođe posvećen umetničkoj edukaciji kroz radionice i projekte, smatrajući formiranje mladih umetnika jednom od svojih osnovnih misija. Kroz međunarodnu saradnju, koprodukcije i delovanje na međunarodnoj sceni Hleb teatar teži povezivanju kulture i angažovane produkcije domaćih stvaralaca i umetnika sa svetom. Organizujući gostovanja i radionice kolega iz sveta, Hleb teatar takođe otvara mogućnost umetničkog usavršavanja, razmene i saradnje domaćih umetnika i samih članova trupe.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://hlebteatar.wordpress.com/
https://www.facebook.com/hlebteatar
https://www.instagram.com/hlebteatar/?hl=en
Kombinart
Kombinart je samoorganizovana, neformalna grupa mladih šabačkih umetnika koja se bavi kulturnim i umetničkim aktivizmom. Kombinart je zajedništvo u umetnosti, kombinacija različitih umetničkih praksi, tendencija, ideja. Kombinart je i kombinat za umetnike, mesto okupljanja, mesto odakle se polazi u stvaranje. Najvažniji projekti: Otvorena galerija, Potraga za umetnošću, Ruke, Oslikavanje grada, Hibridne izložbe, itd.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.facebook.com/kombinart
https://www.behance.net/groupkombinart
Fakiri sa juga
Fakiri sa juga su nevladino i neprofitno udruženje građana sa bazom u Kruševcu. Udruženje je nastalo iz neformalne umetničke grupe koja je svoje prve eksperimente sprovela u Inex filmu u Beogradu. Sa odlaskom u Kruševac počinje transfer bliskih ideja i vrednosti, pa se 2017. godine grupa organizuje u udruženje i počinje svoj najbitniji projekat, formiranje Alternativnog kulturnog centra Gnezdo. U to vreme počinju obnavljanje ruiniranog objekta u vlasništvu FK Borac iz Bivolja, na obali reke Rasine, i adaptiranje objekta zajedno sa velikim brojem lokalnih i međunarodnih volontera. U ovom jedinstvenom umetničkom prostoru za mlade u Kruševcu dešavaju se umetničke radionice, predavanja, svirke, festivali, projekcije filmova, međunarodni volonterski kampovi, pozorišne predstave, inkluzivne radionice i još mnogo toga. Fakiri sa juga su često angažovani pri izradi scenografija za muzičke festivale i koncerte, predstave i umetničke instalacije.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.facebook.com/fakiri.sajuga/
https://www.facebook.com/a.k.c.gnezdo
https://www.instagram.com/fakirisajugaart/
https://www.instagram.com/a.k.c._gnezdo/
Pobunjene čitateljke
Pobunjene čitateljke postoje od 2014. godine, a formalno su osnovane 2018. godine. Okupljene su oko zajedničke ideje da su književnost i pisanje o njoj političke, i da se angažovanim delovanjem u polju kulture može boriti protiv postojećih patrijarhalnih, seksitičkih i nacionalističkih diskursa i praksi u postjugoslovenskom kulturnom prostoru. Grupu su osnovale sa misijom da ohrabre mlade žene da svojim radom istupe u javnost i intervenišu u kulturnom polju. Tekstove (kritike, eseje, intervjue, itd.) objavljuju na svojim portalima Bookvica (za književnost za odrasle) i Mini Bookvica (za dečju i omladinsku književnost), mada često sarađuju i sa drugim medijima i festivalima. Poseban akcenat stavljaju na regionalno žensko stvaralaštvo i sarađuju sa koleginicama iz regiona i time stvaraju regionalnu mrežu kritičarki. Do sada su u različitim formama sarađivale sa preko 70 koleginica i kolega iz zemlje i regiona. Objavile su 3 sezone emisije Inside/Out koja se bavila kritičkim pristupima književnosti – u saradnji sa časopisom Bona iz BiH i sa Koalicijom Margini iz Severne Makedonije. U okviru četiri #pobunjenočitam projekta održale su seriju radionica sa mladima na teme jugoslovenskog nasleđa, savremenog ženskog autorstva u regionu i književnosti za mlade. Objavile su pet brojeva biltena #pobunjeno čitam, a šesti broj je u pripremi. Prošle godine pokrenule su regionalnu feminističku nagradu „Štefica Cvek“.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.instagram.com/bookvica_bookvica/
https://www.facebook.com/bookvica.net
https://www.facebook.com/minibookvica
Užička književna republika (UKR)
Užička književna republika (UKR) razvija kvalitetne programe za mlade i sa mladima kojima se uspostavljaju mostovi među kulturama i narodima regiona i gradi veza između umetničkog i društvenog angažmana, insistirajući na razvoju kritičke misli mladih ljudi. UKR već 16 godina organizuje književni festival „Na pola puta“. Sve organizacione aktivnosti nose mladi, ostvarujući saradnju sa autorima i mladima iz regiona. Do sada je organizovano nekoliko letnjih škola (dokumentarnog filma, fotografije, radio novinarstva) koje su vodili eminentni profesionalci. U 2021. godini organizovali smo veliku izložbu o Miši Stanisavljeviću u saradnji sa Jugoslovenskim pozorišnim festivalom. Bila je postavljena u Narodnoj biblioteci u Užicu, prezentovana je u u martu 2022. godine u Požegi, a u aprilu u Dobrinji. Festival je dobio nagradu Jelena Šantić (2016), i nagradu Pokretači promena (2020) koju dodeljuje Beogradska otvorena škola, a urednica priznanje Vitez poziva. U godini osnivanja festival je proglašen kulturnim događajem godine u Užicu.
Više o organizaciji možete pogledati na:
Centar za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju CEKOM
Centar za kreativno odrastanje i multikulturalnu saradnju CEKOM počeo je sa radom 2000. godine, a zvanično je otvorio svoje SUNČANO IGRALIŠTE 2001. godine, sa idejom alternativnog pristupa vaspitanju i obrazovanju dece i mladih u odnosu na postojeće institucionalizovane programe. Ovo je jedinstvena organizacija takvog tipa u Zrenjaninu. Osnovni cilj u radu je doprinos formiranju zdrave, kreativne i slobodne ličnosti dece i mladih. CEKOM deluje kroz organizovanje aktivnog korišćenja slobodnog vremena kroz rad u kreativnim radionicama i kroz aktivno učestvovanje u različitim programima, u oblasti kulture i umetnosti, pre svega pozorišne.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.facebook.com/cekomzrenjanin
https://www.youtube.com/c/CEKOMZrenjanin
https://www.instagram.com/cekom_zrenjanin/
Kiosk
Kiosk je umetnička organizacija osnovana 2002. godine u Beogradu od strane umetnice Ane Adamović i istoričarke umetnosti i kustoskinje Milice Pekić. Kroz umetničko istraživanje i participativne umetničke prakse Kiosk pokreće saradnje između umetnika, kulturnih radnika i građana sa uverenjem da umetničke prakse doprinose otvorenosti i omogućavaju bolje razumevanje socijalnih i političkih problema koji čine deo svakodnevice modernih društava. Od svog osnivanja Kiosk je posvećen razvoju projekata i inicijativa koje kritički reflektuju društvene izazove savremenog društva koristeći različite umetničke formate kao što su fotografija, video, izvođačke umetnosti i rad na izložbama. U svom radu Kiosk spaja umetničku produkciju, kustoski rad i istraživačku praksu kako bi ispitao potencijal različitih saradnji i novih susreta. Kiosk je jedan od osnivača Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije i Regionalne platforme za kulturu Kooperativa.
Više o organizaciji možete pogledati na:
Narodna biblioteka Bor
Narodna biblioteka Bor najznačajnija je institucija koja se bavi bibliotečko-informacionom delatnošću u gradu Boru. Nalazi se u centru Bora, u namenski građenom prostoru koji pripada levom centralnom delu zgrade Doma kulture. Pored bibliotečke delatnosti, Narodna biblioteka organizuje niz aktivnosti iz domena kulture i umetnosti kao što su razgovori, književne večeri, izložbe, radionice i drugo.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.biblioteka-bor.org.rs/
Kulturociklin
Kulturociklin je neformalna umetnička inicijativa nastala iz ideje da se mladima omogući alternativni pristup umetničkom obrazovanju. U svom radu koristi tehnike i metodologiju fizičkog, ekspresivnog, procesnog, društveno-angažovanog, dokumentarnog i edukativnog pozorišta participacije u čijem je središtu stvaralački proces – učesnici kao autori i publika kao učesnik. Program prate radionice, laboratorije i naučno-istraživački rad o kreativnoj drami. Umetnički voditelj Kulturociklina je Sandra Maksimović, master profesor srpskog jezika i književnosti, pisac i dramski pedagog. Voditeljka Kulturociklina dobitnica je priznanja Najbolji edukator Srbije za 2020. godinu.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://kulturociklin.com/kulturociklin-o-nama/
https://www.instagram.com/kulturociklin/
Udruženje Satibara
Organizaciju udruženog rada Satibara je 2009. godine neformalno osnovalo 6 umetnika i umetnica iz filmskih i izvođačkih umetnosti koji dele strast prema filmu i pozorištu kao sredstvu umetničkog i društvenog artikulisanja. Cilj je bio da se udruženim snagama proizvode aktivistički sadržaji i afirmiše filmska i pozorišna kultura i sloboda. Vremenom su se filmska umetnost i edukacija o filmu iskristalisali kao najprijemčivija sredstva za borbu protiv diskiriminacije i za doprinos zdravijoj i ravnopravnijoj zajednici i slobodnoj umetničkoj sceni. Satibara svoj najveći doprinos nezavisnoj sceni pruža kroz MikroFAF (međunarodni filmski festival uradi-sam i nezavisnog kratkog filma) koji organizuje poslednjih 13 godina, kao i putem programa za mlade, kao što su Inkluzivni kinoklub „Moj krupni plan“ (od 2017. godine), i na kraju, kroz filmove nastale u produkciji Satibara Filma. Poslednjih godina Satibara je posvećena decentralizaciji svojih umetničkih praksi, odnosno pojačavanju svog prisustva u selima i manjim gradovima Srbije.
Više o organizaciji možete pogledati na:
https://www.instagram.com/mojkrupniplan/
https://www.facebook.com/mojkrupniplan
https://www.youtube.com/channel/UCiyLwhzJ_aXtye0_dIjSUDw/videos
Kulturna zona
Kulturna zona je aktivističko udruženje koje se bavi kulturom, umetnošću, očuvanjem kulturnog nasleđa, zaštitom životne sredine, ekologijom, humanitarnim radom, edukacijom i inkluzijom, a osnovano je 2020. u Novom Kneževcu. Potreba meštana, status kulture u mestu, kao i želja za stvaranjem i razvijanjem svesti o svim kulturološkim segmentima kako na lokalnom, tako i na globalnom nivou, naveli su osnivače udruženja da pokrenu zajednicu i od ruiniranog prostora naprave prostor K3. Cilj udruženja je da u lokalnu scenu integriše nove vidove umetnosti, što pre svega i radi kroz edukaciju dece i mladih, a putem različitih radionica, izložbi, predstava, koncerata, predavanja i volonterskih akcija.
Više o organizaciji možete pogledati na: